Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom primenjuje se od jula, isti sporazum je potpisan sa Egiptom, a uskoro bi trebalo i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović istakao je za RTS da Srbija proširuje svoj ekonomski pogled na svet.
U poslednjih nekoliko meseci intenzivno se razvija ekonomska saradnja Srbije sa zemljama van Evrope. Podstiče se i izvoz na Daleki istok, u Japan i Južnu Koreju. Profesor Aćimović kaže da su to samo fizički ili po distanci udaljene zemlje, ali da se saradnja produbljuje i da ćemo i u narednom periodu imati još nekoliko novih sporazuma o slobodnoj trgovini.
"Ono što je meni tu najznačajnija vest je što mi proširujemo naš ekonomski pogled na svet. Sa druge strane, niko ne kaže da treba da obustavljamo saradnju sa onima sa kojima smo do sada radili, to treba da zadržimo i razvijamo, ali ne vidim nijedan drugi bitan ili politički razlog da ne sarađujemo. To nam se spočitavalo sa Kinom, ali ja uvek ističem da je Kina drugi spoljnotrgovinski partner i Evropske unije i SAD", objasnio je profesor.
On je podsetio da je Međunarodni monetarni fond (MMF) za Nemačku, koja je prvi spoljnotrgovinski partner naše zemlje u EU, prognozirao rast od svega 0,8 odsto iduće godine.
"Situacija se menja u tom kontekstu da se globalna ekonomska aktivnost po meni sve više okreće ka istoku, ka Aziji i kako se to ističe, ka globalnom jugu. Sa druge strane, čak i da nisu tako pesimistične prognoze vezane za EU, nama trebaju nova tržišta. Kao i kompanijama, nije dobro da se kompanija veže za jednog kupca, dobro je da se vežemo za veći broj tržišta. Pogledajte samo brojeve, stope rasta na Zapadu su veoma usporene i kretaće se oko 0,2 odsto, čak je najveća ekonomija EU Nemačka već duže vreme u recesiji. Pandan tome, na Istoku ćemo imati stope rasta koje su ove godine u Indiji 7 odsto, u Kini 5,2 odsto, u Rusiji pod sankcijama biće verovatno 4 odsto", ukazao je profesor.
On smatra da će sva naša znanja u logistici i transportu morati još više da se unapređuju i da ćemo morati da stimulišemo naše logističare da se udružuju sa velikim igračima u svetu.
"Suština logistike i naročito kontejnerskog transporta koji je najviše zastupljen u prevozu između tih tržišta jeste povećanje obima. Što je veći broj zakupljenih kontejnera, to je niža cena zakupa i samim tim transporta te robe koja se prevozi. Biće potrebna još jača organizacija i bolja operacionalizacija svega toga. Očigledno ćemo morati više da se trudimo i kao pojedinačna preduzeća i na nivou klastera npr. voća ili rakija, vina, da se više udružujemo i plasiramo veće količine proizvoda na ta tržišta", rekao je profesor.
On je podsetio da je ovih dana održava veliki samit BRIKS-a i istakao da su ta tržišta značajna.
"To su velika tržišta koja imaju veliki broj stanovnika, imate Indiju i Kinu i druge zemlje BRIKS-a koje imaju 3,25 milijardi stanovnika za razliku od G7, gde imamo samo 780 miliona stanovnika. Ako pogledate BDP meren paritetom kupovne moći, koji pokazuje šta građanin može realno da kupi, tu se situacija drastično menja. Na prvom mestu imamo Kinu, Ameriku, Indiju, Rusiju. Nemačka je ispod petog mesta. Evropske zemlje su i dalje jake i treba sa njima da sarađujemo, ali treba proširiti tržišta sa kojima radimo. Što ih više proširimo, biće nam bolje", naglasio je profesor Aćimović.