Približava se hiljaditi dan od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, koja je rezultirala uvođenjem 14 paketa sankcija, a ruska ekonomija, čiji su kolaps priželjkivali evropski zvaničnici, ne samo da je i dalje "na nogama" već, za razliku od zemalja EU, beleži rast iznad svih očekivanja. Trenutni rezultati pokazuju da je Zapad ozbiljno potcenio rusku privredu, ali i stručnjake koji kroje monetarnu politiku u zemlji.
Ekonomska otpornost Rusije uznemirila je zapadne države, ali njihova reakcija nije usmerena samo na ruskog predsednika, već i na guvernerku Centralne banke Elviru Nabiulinu, koju targetiraju kao "ženu koja Putinovu Rusiju drži u životu" i čak je smatraju izdajnikom, jer je do pre početka sukoba u Ukrajini elita u Briselu na Nabiulinu gledala kao na svoju, a njene sposobnosti hvalila je i Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke, koja je tada bila direktorka Međunardonog monetarnog fonda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, međutim, nedavno rekao da je i sam iznenađen otpornošću ruske ekonomije i izjavio da je Elvira Nabiulina - genije. Ovo, međutim, nije prvi put da Vučić hvali prvu rusku bankarku. On je i ranije ukazao da Rusija nije prošla neoštećena sankcijama, ali da je predsednica ruske Centralne banke "uradila odličan posao i da ima čudesne rezultate".
"Video sam koliko je Putinu stalo do nje. Vidim da je izuzetno ceni, i to je velika stvar koju je ona uradila, da ne dođe do kolapsa valute, da ostane nizak spoljni dug. Samo kažete, kapa dole", rekao je Vučić.
Ruska ekonomija je u prvih sedam meseci porasla za 4,4 odsto, a privredni rast Rusije je više nego udvostručen u odnosu na isti period prošle godine. U prvoj polovini godine su kapitalne investicije u Rusiji porasle za skoro 11 odsto međugodišnje, a nezaposlenost je u junu pala na rekordno niskih 2,6 odsto. Ministar finansija Anton Siluanov je ranije izjavio da se ruska privreda razvija bržim tempom nego što su to predvidele vlasti i eksperti.
U kakvom su tek šoku zapadni stručnjaci koji su pomislili da će rusku ekonomiju sankcijama i zabranama za nekoliko meseci baciti na kolena, može se samo pretpostaviti, jer su u pozadini neuspeha sankcija Moskvi, počeli da se pravdaju da one navodno nikada nisu bile usmerene na kolaps ruske ekonomije. Ipak, Međunarodni monetarni fond je priznao da je ruska ekonomija pokazala veliku otpornost i snagu, jer je premašila očekivanja za 2023. godinu.
Kao rezultat zapadnih sankcija koje su uvedene od početka ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru, BDP je u 2022. pretrpeo pad, smanjivši se za 1,2 odsto. Međutim, podaci za 2023. pokazali su da se privreda oporavila, beležeći rast od 3,6 odsto. Mnogi analitičari su ovaj učinak pripisali okretanju ruske trgovine ka Istoku i ekonomskoj politici koja je sprovedena da bi se ublažio efekat ograničenja.
Elvira Nabiulina je rekla je da finansijska stabilnost zemlje neće trpeti ako Zapad zapleni njena zamrznuta sredstva i naglasila da banka već godinama diverzifikuje svoje devizne rezerve, a da trenutno operacije obavlja korišćenjem rezervi koje nisu pogođene sankcijama.
Finansijski analitičar Mihail Beljajev je za ruske medije rekao da se, uprkos antiruskim sankcijama, ruska ekonomija pokazala veoma stabilnom i da pokazuje dobre stope rasta. To proizilazi iz činjenice da je Rusija postala četvrta ekonomija sveta po paritetu kupovne moći (PPP). Svetska banka je u junu saopštila da je Rusija postala četvrta najveća ekonomija sveta i da je pretekla Japan i Nemačku. Ovaj rezultat je postignut zahvaljujući efikasnom korišćenju prirodnih resursa i stabilizaciji kursa rublje.
Ekonomista Ivan Nikolić iz Instituta društvenih nauka i urednik ekonomskog časopisa MAT kaže za RT Balkan da je Ruska Federacija očuvala finansijsku stabilnost što je na neki način zaista iznenadilo Zapad, posle svih sankcija, koje se i dalje umnožavaju.
"Kada posmatramo nivo deviznih rezervi Rusije, on se stabilno održava bez nekog pada. Pad je postojao samo u prvih mesec ili dva u proleće 2022. Sve nakon toga se stabilizovalo. Čak i kada posmatramo vrednost rublje, ona osciluje i to se meri u desetinama procenata, od 75 do 95 rubalja za dolar, ali to jeste stanje koje je za Rusiju relativno prihvatljivo i normalno, ali potpuno neočekivano za Zapad s obzirom da su projektovali potpuni finansijski krah", smatra Ivan Nikolić.
On ukazuje da Ruska centralna banka stabilnost održava dosta visokom referentnom kamatnom stopom, i da je to verovatno ono što je Vučić i potencirao. Banka Rusije je ove nedelje podigla svoju ključnu stopu odjednom za dva procentna poena, sa 19 na 21 odsto.
"To jeste simbol da je Centralna banka u Rusiji zadržala tu svoju nezavisnost i samostalnost u vođenju monetarne politike u cilju održavanja finansijske i ekonomske stabilnosti u zemlji. Visoka referentna stopa ima i nekih negativnih efekata, ali kada se posmatra u celini onda je svakako neto rezultat pozitivan i neočekivan. Visoka referentna kamatna stopa služi za borbu protiv inflacije. Inflacija u Rusiji jeste relativno visoka, ali ne u nekim okvirima koji postoje u drugim zemljama, poput Turske, gde je oko 60 odsto. Kada se podvuče crta, sve to je rezultiralo i dalje pozitivnim ishodom za rusku ekonomiju", ukazuje Ivan Nikolić.
Kada govorimo o merama i instrumentima koje su preduzimale i rukovodstvo RCB, ekonomista napominje da je guvernerka sledila iskustvo iz druge polovine prethodne decenije, kada je stanje bilo podjednako loše za Rusiju.
"Oni su ove okolnosti prihvatili kao nešto što je bilo očekivano. Negativan efekat je zato po Evropu mnogo snažniji, jer se oni sa takvim okolnostima do sada nisu suočavali, za razliku od Rusije koja je imala gotovo podjednako snažne sankcije od 2014. godine. One su tada imale mnogo jači negativan efekat nego ove i novi udar su dočekali spremniji", napominje ekonomista.
Za rusku ekonomiju je, smatra Ivan Nikolić, posebno važno da proizvodnju energenata i sirovina i dalje održi visokom.
"Oni su pronašli alternativu na drugim tržištima, budući da su ovde lišeni direktnog plasmana, ka EU, ali ekonomija je takva da pronađe alternative, pa i dalje jedan deo energetskih proizvoda završava u EU, uprkos sankcijama, preko preprodavaca ili drugih zemalja koje su posrednici", kaže Nikolić.
On napominje da se pokazalo da su strukturni problemi u evropskoj ekonomiji ogromni i da je konflikt u Ukrajini bio samo još jedan problem koji se nadovezao na sve ono što je akumulirano godinama pre ovog sukoba, tokom kovida i zbog tehnološkog zaostajanja EU.
"Očigledno, najblaže što se može reći je da je efekat ovog rata podjednako loš i za EU i po rusku ekonomiju. Ali, kada bismo bili korektni i davali konačan sud, čini se da je dosadašnji efekat mnogo nepovoljniji po samu evropsku ekonomiju, nego po Rusiju", smatra Ivan Nikolić.