Potresi u nemačkoj automobilskoj industriji još se nisu prelili na srpsko tržište, ali stručnjaci ukazuju da će, ukoliko se kriza produži i produbi, zemljotres osetiti i njihovi brojni kooperanti u našoj zemlji. Kriza u "Folksvagenu" i najava da zatvara bar tri fabrike, a da desetinama hiljada radnika preti otkaz, seje strah i neizvesnost u celoj Evropi, a pogotovo na Balkanu, gde na stotine malih fabrika opslužuje nekadašnjeg nemačkog giganta.
"Čim se jedan kupac nalazi u problemu, to se preliva i na dobavljača. Tu nema dileme i sasvim je realno očekivati da bi moglo doći do problema u narednom periodu. Tražnja, nevezano za 'Folksvagen', stagnira već devet meseci, isto kao i prošle godine, a 2022. je bila najgora u poslednjih 30 godina. Kada je slaba tražnja, suočavate se sa viškom kapaciteta u Evropi, a u Srbiji se proizvode delovi koji se tamo sklapaju, tako da sa te strane jesmo potencijalno u problemu. Još se ta kriza nije prelila na naše tržište, ali to će se desiti ako se problemi nastave", kaže za RT Balkan Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Na kraju prošle godine u Srbiji je u ovom sektoru poslovalo oko 150 kompanija, a kablove, ventile, brisače, presvlake, gume i ostale proizvode je pravilo oko 101.000 radnika.
"Svi ovde rade za Evropu, retko ko radi za neke druge lokacije. Imamo veliki broj čak i kompanija koje nisu evropske, već japanske, kineske, južnokorejske, ali iz Srbije rade za svoje evropske pogone. Proteklih godina beležimo konstantan rast broja kompanija, a više je faktora, od niže cene rada, pristupa energentima do dobre infrastrukture. Svi su izloženi uticaju krize u Nemačkoj. Ako bude potrajalo, može da bude problema", smatra Dušan Marković.
Najveći evropski proizvođač automobila već nedeljama pregovara sa sindikatima o svojim planovima za reviziju poslovanja i smanjenje troškova, a prvi put se razmatra zatvaranje fabrika u Nemačkoj. To je potvrdila predsednica sindikata Danijela Kavalo, ali nije precizirala na koje fabrike će to uticati niti koliko bi od oko 300.000 zaposlenih "Folksvagen grupe" u Nemačkoj moglo da bude otpušteno.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da je problem Srbije, ali i svih zemalja na Balkanu što je "Folksvagen" najveća fabrika, a istovremeno je i u najvećoj krizi.
"Sigurno će na hiljade ljudi ostati bez posla, a to će sigurno osetiti i domaća automobilska industrija. Fabrike u Srbiji uglavnom rade po porudžbini, za poznatog kupca. Ako se matična kompanija zatvori ili drastično smanji proizvodnju, teško da će oni opstati. U njihovim rukama je i nož i pogača. Mi smo ili na kraju ili na početku lanca proizvodnje najmanje smo bitni, jer radimo najjednostavnije poslove, tako da budućnost tih fabrika, ako se ova kriza nastavi, neće biti baš svetla", kaže Ljubodrag Savić.
"Folksvagen" je pod snažnim pritiskom da smanji troškove i ostane konkurentan u svetlu slabije potražnje iz Kine i Evrope. Predstavnica radničkog sindikata Danijela Kavalo je izjavila da Berlin mora hitno da smisli glavni plan za nemačku industriju kako bi osigurao da ona "ne ode niz vodu".
Generalni sekretar Asocijacija automobilskih novinara Srbije Petar Živković podseća da je u septembru "Folksvagen" raskinuo sporazum o sigurnosti radnih mesta, koji je bio na snazi više od 30 godina. Time su počev od sredine 2025. moguća otpuštanja radnika iz takozvanih "poslovnih razloga", a upravo to je signal da su očigledno u problemima, kao i cela auto-industrija.
"Sve je to posledica nerealnih zahteva birokratije Evropske unije, jer činovnici samo nešto propišu i kažu da tako mora, a ne razmišljaju o posledicama. Malo su van života, van privrede. Na sajmu u Frankfurtu je Angela Merkel pre nekoliko godina rekla da bi mogla sutradan da prebaci sve na proizvodnju električnih vozila, ali da to ne može da uradi preko noći zbog 800.000 radnika koji prave automobile na dizel motore. Ovi političari tako ne razmišljaju, imaju svoju agendu koju žele da ispune, ali postavljaju prekratke i nerealne rokove i ugrozili su opstanak cele industrije", ukazuje Živković.
On smatra da tržište još nije spremno da "proguta" toliku količinu električnih automobila da bi fabrike mogle da rade nesmetano.
"Očekujem da će država intervenisati i da će stati iza "Folksvagena". Bez obzira što oni tvrde da se to ne radi u kapitalizmu, itekako se radi. Porazno je da im je trenutno najprodavanija 'golf osmica' sa klasičnim benzinskim motorom. Potražnja za električnim automobilima je bila dobra dok je bilo subvencija države, kad su one prestale, stala je i kupovina. Nemačka, kao najveće tržište, ne reaguje baš onako kako su oni očekivali", kaže Petar Živković.