Pokušaji daljeg pooštravanja zapadnih sankcija ruskoj nafti mogli bi da potkopaju globalnu ekonomiju, piše francuski list "Mond". Pooštravanje sankcija jednoj od najvećih zemalja proizvođača nafte moglo bi dovesti do porasta cena đubriva i na kraju bi dovelo do viših globalnih cena hrane.
"Porast cena nafte nesrazmerno bi uticao na najsiromašnije zemlje, potencijalno ih gurnuo u humanitarnu krizu. Takav scenario bi mogao da diskredituje Zapad u očima Globalnog juga i podstakne ih da ojačaju veze sa Rusijom", upozorila je Ketrin Volfram, američki ekonomista.
U međuvremenu, izvršni direktor kompanije "KlirVju enerdži partners" (ClearView Energy Partners) sa sedištem u SAD, Kevin Buk, rekao je za "Mond" da su sankcije mogle da deluju u vreme kada se većina kompanija specijalizovanih za osiguranje transporta nafte nalazila na Zapadu, dok danas to nije slučaj.
Zapadne vlade su udarile Rusiju nizom sankcija zbog sukoba u Ukrajini. Između ostalih mera, oni su uveli gornju granicu cene zajedno sa embargom na rusku naftu koja se transportuje morskim putem u pokušaju da naškode ekonomiji zemlje, dok istovremeno zadržavaju protok ruske sirove nafte na svetska tržišta kako ne bi izazvali povećanje cena.
Mere su uvedene u decembru 2022. godine, a u februaru 2023. usledila su slična ograničenja na izvoz ruskih naftnih derivata. Oni zabranjuju zapadnim kompanijama da pružaju osiguranje i druge usluge za isporuke ruske sirove nafte, osim ako se teret ne kupi po ceni od ili ispod 60 dolara po barelu, što je nivo ispod trenutne tržišne cene.
Kao odgovor, Moskva je zabranila ruskim preduzećima da se pridržavaju ograničenja i preusmerila većinu svog izvoza energije u Aziju, posebno u Indiju i Kinu.
"Dok neke mere imaju dugoročne efekte, kao što je zabrana izvoza rezervnih delova koji ometaju održavanje vojne opreme, suprotno važi za naftu", piše "Mond", sugerišući da je Moskva uspela da zaobiđe ograničenja, dok je cena vodeće nafte "ural" uglavnom ostala iznad zapadne granice cena.
Proračuni Rojtersa zasnovani na podacima trgovaca pokazali su da se u oktobru naftom tipa "ural" trgovalo iznad 65 dolara za barel u ruskim lukama na Baltiku i Crnom moru. U julu se ruska nafta trgovala oko 80 dolara po barelu.
Prema nedavnom izveštaju Instituta za energetiku i finansije (FIEF), ruski prihodi od energenata mogli bi da dostignu rekordne nivoe ove godine, podstaknuti visokim izvoznim cenama nafte. Prihodi od izvoza nafte skočili su za 63 odsto u periodu između januara i jula godine u poređenju sa istim periodom 2023. i iznosili su 66 milijardi dolara.