Ekonomija
Sve značajniji udeo železnice u transportu robe: Na prugama 18 operatera
Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milorad Kilibarda kaže da 50 odsto železničkog transporta obavljaju privatni prevoznici, što prema njegovim rečima omogućava podizanje kvaliteta usluga i nivoa servisa u logističkim rešenjima i lancima snabdevanja
Robni železnički saobraćaj predstavlja ključnu komponentu transportnog sistema Srbije, jer doprinosi održivoj ekonomiji i povezivanju na međunarodnom tržištu. Železnička mreža Srbije pokriva više od 3.340 kilometara uključujući Koridor 10, izjavio je pomoćnik ministra za drumski saobraćaj Miroslav Alempić na konferenciji "Železnički transport robe – perspektive i rešenja", koji je u Beogradu organizovao portal "PlutonLogistiks".
Koridori su, prema njegovim rečima, osnova za dalji razvoj transporta Srbije, a država, sprovodi modernizaciju železničke infrastrukture radeći na prugama u dužini od 240 kilometara, dok je u planu rad na više od 1.500 kilometara pruge.
"Na našem tržištu, pored kompanije 'Srbija Kargo', imamo 17 privatnih operatera. Samo u 2023. godini ukupan iznos prevoza bio je veći od 8.800.000 tona robe. Imamo 11 intermodalnih terminala, od kojih su dva u državnom vlasništvu", naglasio je Alempić.
Granični prelazi glavni problem
Srbija, kako kaže, ima povoljan geostrateški položaj i dobru povezanost sa međunarodnim tokovima, ali postoje problemi na graničnim prelazima.
"Zbog toga je Ministarstvo odlučilo da, zajedno sa Svetskom bankom, uvede sistem za elektronsku razmenu podataka na granicama. To će olakšati transport robe, unaprediti protok roba i smanjiti administrativne prepreke", naveo je Alempić.
Ocenio je da će železnički transport nastaviti da raste, kao i da Srbija ima sve preduslove da se u toj oblasti nametne kao lider u regionu.
Pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski ističe da Vlada Srbije sprovodi velike infrastrukturne projekte, ali i da ulaže u vozna sredstva.
Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek naglašava da železnički saobraćaj osam puta manje zagađuje vazduh od drumskog, kao i da je zajednički evropski cilj da se do 2030. godine udvostruči roba prevezena železnicom.
"Poslednjih godina i decenija, najviše investicija je otišlo u drumski saobraćaj i zato i ovde na Zapadnom Balkanu imamo relativno kvalitetnu putnu mrežu. Međutim, u poslednjem periodu to se promenilo. Prvi put posle možda 30, 40 godina imamo rekordno ulaganje u železnicu", ocenio je Zakonjšek.
On ističe da je sada ključno baviti se održavanjem infrastrukture.
"Razlog zašto vozovi idu sporo nije to što ranije nismo imali mrežu, već zbog neodržavanja u prošlosti. Zato je trenutni investicioni nagon ispravan, ali je od suštinskog značaja obezbeđivanje finansijskih sredstava za održavanje", rekao je Zakonjšek.
Svaki drugi radnik ima više od 50 godina
Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milorad Kilibarda naveo je da 50 odsto železničkog transporta obavljaju privatni prevoznici, što prema njegovim rečima omogućava podizanje kvaliteta usluga i nivoa servisa u logističkim rešenjima i lancima snabdevanja.
Govoreći o izradi nacionalne strategije za razvoj transporta, Kilibarda kaže da je Saobraćajni fakultet aktivan po tom pitanju i spreman da ponudi svoj intelektualni kapital.
"U 2023. imali smo oko 2.700 radnika zaposlenih u železničkom transportu robe. Zabrinjavajuća je starosna struktura, jer 55 odsto zaposlenih ima više od 50 godina", rekao je Kilibarda napomenuvši da je potrebno raditi na kreiranju novih kadrova.
