Energetska kriza podstiče povratak Nemačke uglju

U jeku energetske krize koja pogađa Stari kontinent, posebno najveću evropsku privredu – Nemačku, ta zemlja je odlučila da se vrati prljavom gorivu – uglju.

Po podacima nemačkog statističkog zavoda "Destatis", više od trećine (36,3 odsto) električne energije u nemačkoj elektroenergetskoj mreži u periodu između jula i septembra poteklo je od termoelektrana na ugalj, u poređenju sa 31,9 odsto u trećem kvartalu 2021. godine. Takođe, proizvodnja električne energije iz uglja porasla je za 13,3 odsto na godišnjem nivou na 42,9 teravat-sati u pomenutom periodu.

Ugalj je odavno na meti nemačke partije Zelenih i trebalo je da se izbaci iz upotrebe do 2030. godine. Međutim, energetska kriza uzrokovana sankcijama uvedenim Rusiji, pre svega nestašica gasa, uticala je da se ukinu ograničenja na korišćenje uglja u Nemačkoj, ali i da se ponovo otvore pojedine fabrike za preradu ovog energenta.

Globalna potrošnja uglja dostigla je rekordnu vrednost od preko osam milijardi tona ove godine, pri čemu je Nemačka među najvećim potrošačima s porastom od 19 odsto, ili 26 miliona tona, u odnosu na 2021, saopštila je Međunarodna energetska agencija (IEA).

Umesto da zatvori elektrane na lignit do kraja 2022, kako je planirano, nemačka vlada je izdala izuzeće da dozvoli proizvodnju do marta 2024. godine.

Nemačka je stvorila "rezervu za zamenu gasa", što uključuje lignit i kameni ugalj kojima je dozvoljeno da se vrate na tržište do 2024. godine, navodi se u izveštaju IEA.