Nemački poslovni rukovodioci upozorili su da visoki nivoi bolovanja štete konkurentnosti najveće evropske privrede i pogoršavaju njene ekonomske probleme.
Radnici su u proseku propustili 19,4 dana zbog bolesti 2023. godine, pokazuju podaci "Tehniker krankenkasea", najvećeg javnog zdravstvenog osiguranja u zemlji.
Preliminarne brojke sugerišu da je trend na putu da nastavi svoju uzlaznu putanju, rekli su iz TK za "Fajnenšel tajms", što pogoršava izazove za ekonomiju za koju mnogi očekuju da će se smanjiti drugu godinu zaredom 2024.
Iako je notorno teško uporediti podatke od zemlje do zemlje, Kristofer Princ, stručnjak za zapošljavanje u OECD-u, rekao je da je Nemačka "definitivno u vrhu" kada je reč o bolovanju.
Ovo pitanje je dovelo do debate o budućnosti ekonomskog modela zemlje, sa visokim cenama energenata, nedostatkom radne snage i sporom i glomaznom birokratijom koji pogađaju proizvođače koji su decenijama pokretali rast.
Izvršni direktor jednog velikog i svetski poznatog preduzeća požalio se na "potpunu nespremnost", posebno među nekim "stidljivim" mlađim radnicima, da razumeju žrtve koje su potrebne da bi se održao prosperitet i konkurentnost.
"I onda se svi pitaju zašto je Nemačka bolesnik Evrope", rekao je on.
Studija koju je u januaru objavilo Nemačko udruženje farmaceutskih kompanija pokazala je da bi nemačka privreda prošle godine porasla za 0,5 odsto da nije bilo natprosečnog broja bolovanja u zemlji. Umesto toga, privreda se smanjila za 0,3 odsto.
Klaus Mihelsen, autor studije, rekao je da visoki nivoi bolesnih pogoršavaju nedostatak kvalifikovanih radnika.