U više od 30 godina karijere u korporativnom restrukturiranju, konsultant Andreas Ruter je bio svedok kraha mnogih kompanija, 11. septembra, globalnog finansijskog sloma, krize evra, kovida 19, ali smatra da je ono što se trenutno dešava u Nemačkoj privredi "bez presedana" i "potpuno drugačijih razmera" od svega što je već viđeno.
Najvažniji automobilski sektor, hemijska industrija i inženjerski sektor u Nemačkoj su istovremeno u padu. Tokom protekle tri godine, najveća evropska ekonomija je polako, ali postojano tonula u krizu. Zemlja nije zabeležila značajan kvartalni rast realnog BDP-a od kraja 2021. godine, a očekuje se da će se godišnji BDP smanjiti drugu godinu zaredom, piše "Fajnenšel tajms".
Industrijska proizvodnja, bez građevinarstva, dostigla je vrhunac 2017. i od tada je pala za 16 odsto. Prema poslednjim dostupnim podacima, investicije kompanija su opale u 12 od poslednjih 20 kvartala i sada su na nivou koji je poslednji put viđen tokom ranog perioda pandemije. Strane direktne investicije su takođe naglo smanjene.
Svetlost na horizontu je teško otkriti. U svojoj najnovijoj prognozi, MMF kaže da će nemački BDP sledeće godine porasti za samo 0,8 odsto. Od najvećih i najbogatijih svetskih ekonomija, očekuje se da će samo Italija rasti tako sporo.
U proizvodnji, gde je Nemačka bila tradicionalni motor Evrope, stvari izgledaju posebno mračno. "Folksvagen" je prvi put u svojoj istoriji najavio da planira da zatvori tri fabrike na domaćem terenu. Najveća nemačka čeličana "Tajšenkrup", nekada simbol nemačke industrijske moći, je takođe u finansijskim problemima, kao i proizvođač guma "Kontinental". U septembru je brodogradilište "Meier Verft" sa tradicijom dugom 225 godina za dlaku izbeglo bankrot uz pomoć vlade od 400 miliona evra.
Robin Vinkler, glavni ekonomista Dojče banke u Nemačkoj, naziva pad industrijske proizvodnje "najvećim sunovratom" u posleratnoj istoriji Nemačke. Daleko od toga da je sam.
"Nemački poslovni model je u velikoj opasnosti – ne u neko vreme u budućnosti, već ovde i sada", upozorio je u septembru Zigfrid Rusvurm, predsednik Federacije nemačke industrije (BDI). Petina preostale nemačke industrijske proizvodnje mogla bi nestati do 2030. godine. Deindustrijalizacija je veliki rizik, rekao je Robin Vinkler.
Ova strašna predviđanja dolaze u vreme rastuće političke nestabilnosti. Odnosi između partija u krhkoj koaliciji kancelara Olafa Šolca — socijaldemokrata, zelenih i liberala — su na dnu, a njihove političke razlike su sada toliko duboke da mnogi očekuju da bi se savez mogao raspasti za nekoliko nedelja, što bi dovelo do vanrednih izbora.
Ekonomisti i poslovni lideri za nemačke ekonomske probleme okrivljuju visoke troškove energije, visoke korporativne poreze i visoke troškove rada, kao i ono što opisuju kao preteranu birokratiju. Ovi problemi su pogoršani nedostatkom kvalifikovanih radnika i užasnim stanjem infrastrukture u zemlji nakon decenija nedovoljnog ulaganja. U međuvremenu, prema statističkoj agenciji te zemlje, nervozni nemački potrošači sada štede 11,1 odsto svog prihoda, duplo više od svojih američkih vršnjaka - čime još više usporavaju ekonomiju.
Nisu svi sumorni.
"Nemačka nije u padu. Nemačka kao poslovna lokacija je bolja od njene trenutne reputacije", insistirao je predsednik Bundesbanke Joahim Nagel u govoru krajem septembra, ukazujući na snažno tržište rada — broj nezaposlenih radnika, od 2,8 miliona, na najnižem je nivou u poslednjih deset godina — i jak balans listovi nemačkih kompanija.
Ipak, nemački savet ekonomskih eksperata upozorava da se zemlja suočava sa periodom niskog rasta i loših ekonomskih performansi. Procenjuje se da je potencijalna stopa rasta — tempo kojim privreda može da raste bez pregrevanja — sada samo 0,4 odsto, što je pad sa već niskih 1,4 odsto, zbog nedostatka radne snage i lošeg rasta produktivnosti.
Kada je privreda koja najviše doprinosi ekonomiji EU u krizi, ceo blok pati. Skoro dve trećine ukupnog nemačkog uvoza dolazi iz drugih zemalja EU, a Nemačka čini četvrtinu BDP-a Evropske unije. U kombinaciji sa političkim i ekonomskim problemima Francuske, ovo rizikuje da destabilizuje širu EU, piše "Fajnenšel tajms".
"Nemačka privreda je 15 godina bila kao brod koji je plovio sa jakim vetrom", kaže Klemens Fuest, predsednik ekonomske istraživačke grupe Ifo iz Minhena, ukazujući na snažan rast zaposlenosti, budžetske suficite i profite naftne industrije koje su u tom periodu omogućili tržišne reforme, niske kamate, jeftin ruski gas i živahna svetska trgovina. On je ukazao da se, za razliku od tog perioda, sada "suočava sa veoma jakim čeonim vetrom".
Zavisna od uvoznih ugljovodonika, hemijska industrija — jedan od najvećih nemačkih proizvodnih sektora — teško je oštećena povećanjem cena energije koje je usledilo sa početkom sukoba u Ukrajini. Iako se čini da su cene gasa pale, ovog leta su i dalje bile tri puta većše nego pre rata. Hemijska proizvodnja u Nemačkoj je 18 odsto ispod nivoa iz 2018.
Pošto oporavak evropske industrije nakon pandemije i dalje zaostaje, potražnja za titanijum dioksidom je ostala slaba, a prezasićenost uvozom pigmenta iz Kine dovela je stvari do vrhunca. Ovog leta EU je uvela antidampinške carine na kineski uvoz, ali stručnjaci kažu da su možda i zakasnili.