Nova odluka NBS o referentnoj kamati: Suša i nafta i dalje rizici za rast cena

Narodna banka Srbije je ove godine tri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu – u junu, julu i septembru, i to sa 6,50 na aktuelnih 5,75 odsto, dok je u oktobru napravila prvu pauzu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice (7,0 odsto), saopštila je NBS.

Narodna banka Srbije je ove godine tri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu – u junu, julu i septembru, i to sa 6,50 na aktuelnih 5,75 odsto, dok je u oktobru napravila prvu pauzu.

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

Izvršni odbor je takođe naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja tri plus minus 1,5 odsto i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne i još uvek restriktivne monetarne politike NBS, imajući u vidu nešto veću otpornost inflacionih pritisaka, pre svega u okviru njene bazne komponente i nepredvidivost dešavanja u međunarodnom okruženju, rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata, ostalih primarnih proizvoda i druge makroekonomske pokazatelje.

Cena sirove nafte se, kako su naveli iz NBS, tokom prethodna dva meseca kretala u rasponu od 70 do 80 dolara po barelu, uglavnom pod uticajem dešavanja na Bliskom istoku, dok su značajniji rast njene svetske cene ograničavale dobre zalihe nafte na globalnom nivou i očekivano slabljenje tražnje.

Ipak, i dalje je izražena zabrinutost da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da poremeti tokove nafte iz ovog ključnog izvoznog regiona i da dovede do znatnijeg rasta svetske cene nafte u narednom periodu.

To bi, ocenjuje se, moglo da se odrazi na inflaciju na globalnom nivou i tempo ublažavanja monetarnih politika centralnih banaka i uslove finansiranja na međunarodnom tržištu.

"Inflacija u Srbiji se nalazi u granicama cilja, u septembru je usporila na 4,2 odsto međugodišnje i njeno kretanje je u skladu sa putanjom koju je projektovala NBS, pri čemu je rast cena voća i povrća zbog suše bio veći od očekivanog, ali je to neutralisano padom cena naftnih derivata usled prethodno snižene svetske cene nafte", ističe se i saopštenju NBS.

Slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je veće od ukupne inflacije i bila je neznatno iznad 5,0 odsto međugodišnje.

Suša rizik za inflacija

U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja. Ipak, Izvršni odbor je istakao da na opreznost monetarne politike upućuje i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci.

Odlučujući o monetarnoj politici, Izvršni odbor je imao u vidu i da pokazatelji realnog sektora nastavljaju da beleže pozitivna kretanja. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,1 odsto.

Pozitivna kretanja u realnom sektoru podržana su smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem nezaposlenosti, kao i tekućim investicionim ciklusom. Rastu privredne aktivnosti doprinosi i rast kreditne aktivnosti, koji je u septembru ubrzao na 6,6 odsto međugodišnje, zahvaljujući povoljnijim kamatnim stopama usled ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.

Nakon smanjenja u oktobru, tržišni učesnici očekuju da Evropska centralna banka i na narednom sastanku u decembru smanji svoje kamatne stope, a takva očekivanja tržišta preovlađuju i za današnji sastanak Federalnih rezervi.