Ekonomija
Nelegalne destilerije toče rakiju bez akcize: U minusu i država, i proizvođači
U Srbiji je dozvoljena proizvodnja rakije za svoje potrebe, ali mnogi neregistrovani proizvođači je i prodaju. Ta pića su sumnjivog kvaliteta umanjuju ugled domaćeg brenda, ali se i pored toga povećava potrošnja registrovanih rakija
Destilerije registrovane u Srbiji godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije. Izvoz našeg nacionalnog žestokog pića raste godinama, a u Privrednoj komori Srbije procenjuju da je dostigao 25 miliona evra.
Na prestižnom takmičenju destilerije u Kini, rakije iz Srbije osvojile su osam zlatnih i 10 srebrnih priznanja, što je veliki uspeh za brendiranje naše rakije u svetu. Najbolje domaće rakije predstavljene su i na sajmu žestokih pića Destilart u Beogradu.
Jedna od nagrađenih destilerija prošlog meseca na sajmu u kineskom Sjanmenu, potpisala je ugovor o izvozu rakije u Kinu.
"Veliki je to podsticaj za izvoz. Očekujemo u Kini veliku potrošnju i izvoz ka toj zemlji", kaže Miloš Jovović, menadžer destilerije "Zarić".
U Udruženju "Šumadijska rakija" koje okuplja 30 destilerija kažu da su u poslednjoj deceniji obezbedili geografsku oznaku za šumadijsku šljivovicu i počeli da uzimaju uzorke iz prodavnica, da bi potrošačima potvrdili kvalitet.
Država je, kažu, pomagala kroz subvencije do 70 odsto povraćaja uloženih sredstava, ali smatraju da ima još načina da im pomogne.
"Potrebno je da nam pomogne da se izborimo sa crnim tržištem koje je ogromno i gde mi, registrovani proizvođači imamo najviše problema, a samim tim i država", ukazuje predsednik udruženja "Šumadijska rakija" Aleksandar Stanković iz destilerije "Pevac".
Gube i država i proizvođači
U Srbiji je dozvoljena proizvodnja rakije za svoje potrebe, ali mnogi neregistrovani proizvođači je i prodaju, pa tako država gubi na akcizama.
Ta pića su sumnjivog kvaliteta i umanjuju ugled domaćeg brenda, ali se i pored toga povećava potrošnja registrovanih rakija, kažu u destileriji, koja je pre 15 godina proizvodila dve vrste rakije i do 20.000 boca godišnje.
"Danas klekovača raspolaže sa 22 vrste etiketa. To je godišnje proizvodnja od 40.000 do 70.000 boca", priča Vladan Todorović, menadžer u proizvodnji "BB klekovača".
Rakija mora da bude nacionalni brend i projekat, poručuju upućeni, koji upozoravaju da su neretko strana pića stavljana na pijadestal i da je potrebno pažljivim brendiranjem, promeniti odnos prema našem nacionalnom piću.
"Ljudi treba da nauče da gledaju na rakiju kao na nešto što je ekskluzivno i retko, kao i da je jedan od naših najvećih i najpopularnijih proizvoda kojim treba da se bavimo", ističe Nikola Popović, organizator Sajma i menadžer "Vajn-art".
Destileri su zadovoljni jer su na "Open Balkan sajmu", osim vina, predstavljene i najbolje srpske rakije.
Iako se naša rakija može naći na gotovo svim kontinentima, najviše je izvozimo u zemlje regiona: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Najveći inostrani kupci su Nemačka i SAD.
