Ekonomija
Srbija planira izgradnju nove elektrane: Može li taj projekat da se sprovede bez ruskog gasa
Stručnjaci kažu da bi gasne elektrane mogle biti dobro prelazno rešenje sa uglja, a da su svakako bolje i korisnije od solarnih elektrana i vetroparkova
Gas u Evropi već igra značajnu ulogu u tranziciji sa uglja na čistije izvore energije, a čini se da će i Srbija ići tom trasom. Naša zemlja bi, u saradnji sa Azerbejdžanom, mogla da izgradi veliku gasnu elektranu.
Predsednik Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom poručio da bi to u značajnoj meri obezbedilo i osiguralo potrebe Srbije za električnom energijom u budućnosti.
Stručnjaci kažu da bi gasne elektrane mogle biti dobro prelazno rešenje sa uglja, a da su svakako bolje i korisnije od solarnih elektrana i vetroparkova.
Predsednik Skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić kaže za RT Balkan da su Srbiji potrebni novi energetski kapaciteti, jer se stare TE "Kolubara" i "Morava" u Svilajncu gase, a da to mora nekako da se nadoknadi. Napominje da je "Eektroprivreda u svojim planovima predvidela izgradnju gasnih elektrana u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu grade termoelektrane sa kogeneracijom na prirodni gas.
"Kada je postojao projekat 'Južni tok', mi smo tada u njega ukalkulisali tih oko 1,5 milijardi kubika gasa za potrebe tih termoelektrana na gas. Kako su Amerikanci sredili da se ne radi taj projekat, uspeli smo da napravimo 'Balkanski tok' i u njemu ima dovoljno gasa za prve trenutke, koji nam stiže iz Rusije", objašnjava Vuletić.
On napominje da bi najbolja lokacija bila u Nišu, ali da nema dileme da bi kapacitet gasne elektrane Srbija trenutno mogla da zadovolji samo uvozom iz Rusije.
"Azerbejdžan nema dovoljno gasa da bi mogao da ponudi, kao što se priča i najavljuje, da snabdeva termoelektranu od 1.000 mega-vata. Ne mogu da daju 1,5 milijardi gasa. Prema tome, Rusi moraju da priteknu u pomoć. Možda Azerbejdžan može da nam isporuči 10 odsto od potrebnih količina, ali u svakom slučaju mislim da bi osnova bio ruski gas", smatra Vuletić.
On objašnjava da su to kombinovane elektrane, koje imaju gasnu turbinu i parne turbine, ali da proizvode i toplotnu energiju, odnosno grejanje za potrebe industrije koja se nalazi u blizini.
Trenutno su svi elektroenergetski kapaciteti pozicionirani na severu, tako da bi bilo najbolje da se izgradi u Nišu, da se pokriju potrebe juga Srbije.
Srbija već ima četiri gasne elektrane, i njihova prednost je što mogu i da greju i proizvode struju. Jedna je u Pančevu, u vlasništvu "Gasproma", dok tri "Panonske termoelektrane-toplane" u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici posluju u sastavu EPS-a.
"Blumberg" je nedavno objavio da zvaničnici Evropske unije pokušavaju da ispregovaraju nastavak korišćenja ukrajinske infrastrukture za tranzit prirodnog gasa i posle 1. januara 2025. EU bi radije da kupuje gas od Azerbejdžana umesto od Rusije, a da ga uvozi preko infrastrukture Ukrajine. Tranzit je važan i Ukrajini i Evropi, jer bi u slučaju potpunog prekida snabdevanja, Kijev ostao bez prihoda od tranzitne takse, koji je 2021. iznosio milijardu dolara. Zato pokušava da obezbedi zamenu, odnosno da se nametne kao tranzitna ruta za gas iz Azerbejdžana.
Međutim, kako navodi "Blumberg", gasovod Azerbejdžana do EU je već u punom kapacitetu, a mogući sporazum bi zato mogao izgledati kao zamena, sa Rusijom koja obezbeđuje "azerbejdžanski" gas EU, dok Azerbejdžan šalje "ruski" gas negde drugde, omogućavajući bloku da održi privid "trgovinskog embarga protiv Moskve".
Glavna urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković smatra da bi izgradnjom velike gasne elektrane u Srbiji, naša zemlja imala stabilan izvor električne energije i da bi obezbedila zamenu za termoelektrane na ugalj.
"Velika gasna elektrana bila bi rešenje koje bi obezbedilo tzv. baznu energiju, jer je neophodno da postoji kontinuirana proizvodnja što gasne elektrane obezbeđuju, za razliku od vetroparkova i solarnih panela. Ako to bude u partnerstvu sa Azerbejdžanom, ako daju povoljniju cenu gasa za tu elektranu, onda bi to bila proizvodnja i jeftinije struje", ukazuje Putnikovićeva.
I praktični razlozi su na strani gasnih elektrana, jer ih je mnogo brže izgraditi nego nuklearke, za koje je potrebno od 12 do 15 godina.
"S druge strane već imamo gasovod između Srbije i Bugarske koji bi obezbedio dotok gasa iz Azerbejdžana za snabdevanje te elektrane", kaže Jelena Putniković.
Kako je navela, ne bi trebalo da bude problema što se tiče gasa i grejanja tokom ove zime s obzirom da Srbija ima dobro izgrađen gasovod iz Bugarske ka Srbiji koji je krak turskog toka prema evropskim potrošačima ruskog gasa, ugovorene količine, puno gasno skladište u Banatskom dvoru, kao i određene količine u Mađarskoj.
