"Blumberg": Račun za energente od bilion dolara tek početak krize u Evropi

Evropu rastući troškovi energenata već koštaju oko bilion dolara, koji su posledica sankcija Rusiji uvedenih zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini, , a kako navodi "Bumberg" to je tek početak najdublje krize u poslednjih nekoliko decenija.

Posle zime, region će morati da dopuni rezerve gasa uz malo ili nimalo isporuka iz Rusije, što će intenzivirati borbu za još tankera goriva. Čak i sa više postrojenja za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) koji se pojavljuju, očekuje se da će tržište ostati zatvoreno do 2026. godine, kada će postati dostupni dodatni proizvodni kapaciteti od SAD do Katara. To znači da nema predaha od visokih cena.

Dok su vlade država ranije bile u mogućnosti da pomognu kompanijama i potrošačima u vidu pomoći sa više od 700 milijardi dolara, briselski trust mozgova "Brojgel" poručuje da bi vanredno stanje moglo da potraje godinama. S obzirom da kamatne stope rastu i da je ekonomija verovatno već u recesiji, podrška koja je ublažila udarac milionima domaćinstava i preduzeća biće sve nedostupnija.

"Kada sve saberete – spasavanje, subvencije – to je smešno velika suma novca", rekao je Martin Deveniš, direktor konsultantske kuće "S-RM". "Vladama će biti mnogo teže da upravljaju ovom krizom sledeće godine."

Fiskalni kapaciteti vlada su već napeti. Otprilike polovina država članica Evropske unije ima dug koji premašuje granicu bloka od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Otprilike bilion dolara, koje je "Blumberg" izračunao na osnovu tržišnih podataka, toliki je dug zbog skupljih energenata za potrošače i kompanije - od kojih su neki, ali ne svi, dobili pakete pomoći. "Brojgel" ima sličnu procenu na osnovu potražnje i povećanja cena, koju je ovog meseca objavio Međunarodni monetarni fond.

Nemačka: Ne štedite dovoljno

Žurba da se popune skladišta prošlog leta, uprkos skoro rekordnim cenama, za sada je ublažila pritisak na snabdevanje, ali hladno vreme daće evropskom energetskom sistemu prvi pravi test ove zime. Prošle nedelje, nemački regulator upozorio je da se ne štedi dovoljno gasa i da su dva od pet indikatora, uključujući nivoe potrošnje, na kritičnom nivou.

Sa ograničenim snabdevanjem, od preduzeća i potrošača se traži da smanje upotrebu. EU je ove godine uspela da smanji potražnju za gasom za 50 milijardi kubnih metara, ali se region i dalje suočava sa potencijalnim manjkom od 27 milijardi kubnih metara u 2023, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Pod pretpostavkom da će ruske isporuke pasti na nulu i da se kineski uvoz LNG vrati na nivo iz 2021.

"Nabavka gasa je apsolutna potreba i verovatno ćemo videti naveliko ubrzano skladištenje u Evropi", rekao je Bjarne Šildrop, glavni analitičar za robu u švedskoj banci "SEB AB" i ocenio da se u narednih 12 meseci može očekivati trka za popunjavanje zaliha prirodnog gasa u EU.

Glavna "magistrala" za ruski gas u zapadnoj Evropi bio je "Severni tok", koji je oštećen u sabotaži u septembru. Region i dalje prima malu količinu ruskih zaliha preko Ukrajine, ali rusko granatiranje energetske infrastrukture Ukrajine, ugrožava i tu rutu. Bez ovog gasovoda, punjenje skladišta će biti veliki izazov za Evropu.

Da bi predupredila nestašice, Evropska komisija je odredila minimalne ciljeve za zalihe. Do 1. februara rezervoari bi trebalo da budu napunjeni najmanje 45 odsto kako bi se izbegla celokupna potrošnja do kraja grejne sezone. Ako je zima blaga, cilj je da se do tada nivoi skladištenja ostave na 55 odsto.

Uvoz gasa u Evropu oborio sve rekorde

Uvoz LNG-a u Evropu je na rekordnom nivou, a u Nemačkoj se otvaraju novi plutajući terminali za prijem goriva. Podrške vlada kupovini LNG-a odvukli su prodavce od Kine, ali hladnije vreme u Aziji i snažan ekonomski uspon Kine, mogli bi da im poremete planove, navodi "Blumberg".

Kineski uvoz gasa će verovatno biti sedam odsto veći u 2023. nego ove godine, pokazuju podaci Instituta za ekonomiku energetike kineske nacionalne korporacije "Ofšor ojl". Ova državna kompanija je počela da obezbeđuje zalihe LNG-a za narednu godinu, što ih stavlja u direktnu konkurenciju Evropi za rezervne pošiljke. Istorijski pad potražnje u Kini ove godine bio je ekvivalentan oko pet odsto globalne ponude.

Kina nije jedini problem Evrope. Druge azijske zemlje kreću u nabavku više gasa. Japan, najveći uvoznik LNG-a u svetu ove godine, čak razmatra stvaranje strateške rezerve, a vlada takođe želi da subvencioniše kupovinu.

Evropski gasni fjučersi su se ove godine u proseku kretali oko 135 evra po megavat-satu nakon što su dostigli maksimum od 345 evra u julu. Ako se cene vrate na 210 evra, troškovi uvoza bi mogli da dostignu pet procenata BDP-a, kaže Džejmi Raš, glavni evropski ekonomista u "Blumberg ekonomiksu". To bi moglo da preokrene plitku recesiju koja bi prerasla u duboki pad.

"Priroda podrške će se promeniti od hitnog, sveobuhvatnog pristupa ka ciljanijim merama", smatra Pit Kristijansen, glavni strateg Danske banke.

Za zemlje poput Nemačke, koja se oslanja na pristupačne energente za privredu i proizvodnju - od automobila do hemikalija, visoki troškovi znače gubitak konkurentnosti u odnosu na SAD i Kinu. To vrši pritisak na administraciju kancelara Olafa Šolca da zadrži podršku ekonomiji.

"S obzirom na potencijalno ogromne političke i društvene posledice eksplozije cena energenata i šoka za kičmu nemačke privrede, važno je da nemačka vlada uskoči", rekla je Izabela Veber, ekonomista sa Univerziteta Masačusets.

Izazov je pronaći ravnotežu između održavanja fabrika i zagrevanja domova u bliskoj budućnosti, a da se pritom ne uguše podsticaji za ulaganje u obnovljive izvore energije – što se naširoko smatra najodrživijim načinom izlaska iz energetske krize.

"Najveći zadatak izlaska iz krize je da se dogodi energetska tranzicija", rekla je Veronika Grim, ekonomski savetnik nemačke vlade. "Moramo masovno da proširimo obnovljive izvore energije."