Članice Evropske unije u ponedeljak će raspravljati o gornjoj granici cene gasa koja je skoro za trećinu niža od prvobitnog predloga, kako bi pomerili sa mrtve tačke kontroverzni predlog za smanjenje uticaja energetske krize.
Češka vlada, koja trenutno predsedava EU, predložila je spuštanje gornje granice na 188 evra po megavat-satu u poređenju sa 275 evra koje je predložila Evropska komisija.
Najnovija revizija predložena je državama članicama u subotu, a Ministri energetike razgovaraće o tome na sastanku 19. decembra. Predlog da se izađe na tržište, što je još u proleće tražilo nekoliko članica, izazvao je dubok razdor među vladama.
Poslednjih nedelja Nemačka je insistirala na opreznom pristup, dok su Belgija, Grčka, Italija i Poljska zahtevale agresivnije mere, sa gornjom cenom manjom od 200 evra.
17 biliona dolara pod znakom pitanja
U pitanju je budućnost ekonomije EU koja se procenjuje na 17 biliona dolara, a rastuće cene energije već su podstakle inflaciju i prete da gurnu region u recesiju.
Kriza je povećala budžete vlada, a prema jednoj proceni, više od 700 milijardi dolara otišlo je na pomoć kompanijama i potrošačima. Ipak, vlade su i dalje pod pritiskom da učine dodatne napore kako bi kontrolisali rastuće troškove.
Cene gasa i električne energije skočile su na rekordni nivo, nakon što je Evropa ostala bez ruskog gasa.
Prema poslednjoj reviziji, mehanizam korekcije tržišta se aktivira ako cena gasa za isporuku u narednom mesecu na holandskoj TTF berzi, koja se smatra referentnom za Evropu, nadmašuje 188 evra po megavat-satu tokom tri dana, i ako cena na TTF-u bude za 35 evra veća od referentne cene tečnog prirodnog gasa.
Pored toga, novi nacrt omogućava Evropskoj komisiji da prekine intervenciju na tržištu ako se time podrivaju mere EU za smanjenje potražnje za gasom. Mehanizam bi bio odmah suspendovan i ukoliko bi ugrozio sigurnost snabdevanja.
Neki kritičari strahuju da bi ograničenje cena učinilo Evropu manje atraktivnom za prodavce širom sveta.