Ekonomija
Masovni otkazi u nekada najjačoj evropskoj ekonomiji: Kakva je sudbina Srba koji rade u Nemačkoj
Osim što zaposleni u nemačkim kompanijama u Srbiji strahuju od zatvaranja pogona i oni koji su na privremenom radu u Nemačkoj brinu za opstanak na svojim radnim mestima
Nemačka privreda je već mesecima u krizi, dok proizvodnja "šlajfuje". Kompanije u auto-industriji su prve priznale da je "voda došla do ušiju" i da će morati da dele otkaze. Ni u drugim sektorima, poput građevine, gde se beleži pad porudžbina i manjak projekata, ne cvetaju ruže. Osim što zaposleni u nemačkim kompanijama u Srbiji strahuju od zatvaranja pogona i oni koji su na privremenom radu u Nemačkoj brinu za opstanak na svojim radnim mestima.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u Nemačkoj živi oko 232.000 srpskih državljana, a ako u obzir uzmemo i drugu i treću generaciju srpskih iseljenika u Nemačkoj živi između 500.000 i 700.000 stanovnika srpskog porekla.
Ekonomista Mahmud Bušatlija smatra da će se kriza u Nemačkoj tek preliti na tržište rada i da se može očekivati talas masovnih otkaza, koji neće mimoići ni građane Srbije koji rade u ovoj zemlji.
"Kao rešenje problema u auto-industriji postoji ideja da država neko vreme subvencioniše kompanije, a ako to bude radila, to će onda značiti da će te firme morati da angažuju nemačke radnike, a ne strance. Tako da će naše radnike vratiti, a fabrike i pogone u Srbiji će pozatvarati. Osim ovih koji rade po bolnicama i staračkim centrima, oni su relativno sigurni i mogu ostati tamo, svima ostalima, iz drugih sektora ekonomije, posao visi o koncu", kaže Bušatlija za RT Balkan.
On smatra da je ovaj scenario bio očekivan, jer je Nemačka već krajem 2019. bila u dubokoj recesiji.
"Oni su to uspeli da 'zakamufliraju' 2020. zbog lokdauna, koji im je bio izgovor za pad proizvodnje, pa su se nadovezali rat u Ukrajini i energetska kriza. Oni su godinama non-stop u recesiji. Sada ona pogađa sve ljude i industriju, mora da se štedi, tako da onda nema novca za investicije. A kada toga nema, nema posla ni za građevinare i trpe svi sektori", napominje Bušatlija.
Građevina posustaje
Nemačka se, inače, poslednjih godina izdvojila kao jedna od zemalja u koju odlazi najviše zidara, tesara i ostalih majstora iz naše zemlje, a u izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena koji je objavljen pre nekoliko dana se navodi da se nastavlja i kriza u nemačkoj stanogradnji. Rukovodilac istraživanja IFO Klaus Volrabe je rekao da se kompanije i dalje bore sa visokim kamatama, nedostatkom porudžbina i otkazivanjem ranije dogovorenih poslova.
Prognoze nemačkih firmi za naredni period su i dalje pesimistične. U septembru je 11,2 odsto nemačkih kompanija u stanogradnji prijavilo otkazivanje porudžbina, a u oktobru je ovaj udeo porastao na 11,8 odsto.
Ukupna vrednost radova koju su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2023. godini iznosila je oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 187 miliona evra. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) najveća građevinska aktivnost zabeležena je u Nemačkoj sa 31,2 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, dok je Ruska Federacija sa 26,1 odsto na drugom mestu, potom Uganda sa 10,5 odsto i Crna Gora sa 8,7 odsto.
Skoro svaki drugi građevinac, od njih 1.613 koji su prošle godine radili u inostranstvu, bio je angažovan u Nemačkoj.
Svi oni, kako tvrdi direktor GP "Planum" Ratomir Todorović, rade preko agencija za zapošljavanje, jer praktično više nijedna domaća firma ne radi van granica naše zemlje.
"To je samo iznajmljivanje radne snage preko agencije, oni ne odlaze preko naših građevinskih firmi. Prošle godine je povećan broj radnika iz Srbije, jer se Komora angažovala oko toga, po nekom sporazumu, da odlaze naši majstori svih profila. Nekad smo mi bili velesila, radili smo po svetu, ali politika države je takva da su doveli strane firme ovde da rade, a domaće firme koje su bile poznate međunarodno su se polako gasile. Ostao je 'Energoprojekt' koji radi u Ugandi i nešto u Rusiji, dok mi radimo u Angoli i Rusiji, ali tamo smo registrovali kao lokalne firme, a ne preduzeća iz Srbije", kaže Todorović za RT Balkan.
On ukazuje da se "srpsko građevinarstvo ugasilo", jer države koje Srbiji daju kredite postavljaju uslove koje naše kompanije ne mogu da ispune i zato ne konkurišu i ostaju bez posla i u zemlji i u inostranstvu.
Bojan Tanasković, generalni direktor licencirane agencije za posredovanje u zapošljavanju Novotek, radna snaga kaže da je najveća kriza u Nemačkoj u automobilskoj industriji, ali da oni rade na tome da, kada gube posao, da se radnicima nalazi prekfalifikacija na druga radna mesta.
"Potražnja za poslom nije stala, a ljudi koji su sposobni za prekfalifikaciju, prelaze iz jedne industrije u drugu. Stručan kadar je i dalje tražen u Nemačkoj. Nemci su stara nacija i potreban im je kadar koji se tiče nege, kao i zdravstveni radnici. To je goruće pitanje, ali su im potrebni radnici i na građevini, a iz oblasti mašinstva zavarivači. Sve ostalo rešavaju premeštanjem iz sektora u kojem se gube poslovi, na druga radna mesta", kaže Bojan Tanasković.
On podseća da je Nemačka pojednostavila sistem viziranja radnika iz Srbije, od 1. juna, od kada građani Srbije lakše dobijaju radne i boravišne dozvole.
"Naročito se ovo odnosi na nekvalifikovane radnike. Nemci imaju potrebe za nekvalifikovanom radnom snagom na najprostijim pozicijama, koji rade na pakovanju, ili slaganju. Singl osobe ne mogu da žive od te jedne plate, ali ako su bračni par, da mogu da plate stan, koji je skup, onda im se isplati. Za one koji dolaze na privremeni rad, na godinu ili dve, uglavnom kompanije organizuju smeštaj, jer znaju da ljudi nemaju motiv da rade i da celu platu ostave za stanarinu", kaže Bojan Tanasković.
Za sada se, kako tvrdi sagovornik RT Balkan, naši ljudi još ne vraćaju u Srbiju, bar ne u nekom značajnom broju, ali mnogi i dalje traže i pronalaze poslove u Nemačkoj.
