Savet penzionerke: Merkelova pozvala Nemačku da se više zadužuje zarad budućih generacija

Bivša kancelarka Angela Merkel pozvala je Nemačku da olabavi svoju "kočnicu duga", u okviru sve većeg političkog pritiska da se revidira gornja granica zaduživanja za koju mnogi ekonomisti kažu da je previše nefleksibilna.

Merkelova, koja je bila kancelarka između 2005. i 2021. i koja je uvela dužničku kočnicu u nemački ustav, dala je predlog za promenu u svojoj autobiografiji "Sloboda: sećanja 1954-2021."

Savet penzionisane kancelarke usledio je samo nekoliko dana nakon što je Fridrih Merc, lider njene Hrišćansko-demokratske unije, i čovek za koga ankete pokazuju da bi mogao da postane sledeći nemački kancelar, prvi put nagovestio da bi pravilo moglo biti izmenjeno.

Kočnica duga ograničava zaduživanje savezne vlade na 0,35 odsto BDP-a i sprečava 16 pojedinačnih nemačkih država da uopšte preuzmu bilo kakav novi dug.

Zakon je usvojen 2009. i stupio je na snagu 2016. godine, iako je suspendovan tokom pandemije kovida i ponovo posle početka ruske Specijalne vojne operacije. Ove godine je vraćen u funkciju.

Merkelova je insistirala da je "ideja o kočnici duga u interesu budućih generacija i dalje tačna i ispravna", piše "Fajnenšel tajms".

"Ali da bi se izbegli sukobi oko raspodele resursa u društvu i prilagodili promenama u starosnom profilu stanovništva, potrebno ju je reformisati kako bi se omogućilo preuzimanje viših nivoa duga zarad ulaganja u budućnost", nastavila je ona.

Merkelova je rekla da sukob u Ukrajini i "ratobornost" Rusije znače da će Nemačka morati da "značajno" poveća troškove odbrane u narednih nekoliko godina, upozoravajući da cilj NATO-a da potroši dva procenta BDP-a na vojsku "neće biti dovoljan".

Veći vojni rashodi, rekla je ona, neizbežno će dovesti do "sukoba sa drugim oblastima politike", posebno zato što će Nemačka takođe morati da troši 5 odsto BDP-a na istraživanje i razvoj, 0,7 odsto BDP-a na međunarodnu pomoć i finansiranje zelene tranzicije.

Pitanje plafona duga podelilo je nemačku politiku. Levica smatra da kočnica sprečava ogromna ulaganja potrebna u nemačku infrastrukturu i oružane snage koja se raspada. Desnica, uključujući Merkelovu stranku, CDU, vidi to kao način zaštite budućih generacija od rastućeg tereta duga.

Ekonomska propast nekadašnjeg "motora Evrope" dovela je do kolapsa vladajuće trostranačke koalicije kancelara Olafa Šolca ranije ovog meseca. Šolc je smenio svog ministra finansija Kristijana Lindnera, nakon što je odbio da suspenduje pravilo o granici duga kako bi omogućio dodatnu pomoć Ukrajini. Lindnerova stranka, FDP, tada je napustila vladu.

CDU je ipak nagovestio da su fleksibilni kada je reč o kočnici duga. Govoreći na poslovnoj konferenciji ranije ovog meseca, Merc je rekao da je samo nekoliko članova ustava nepromenljivo. "O svemu drugom se može raspravljati", rekao je.

Ključno pitanje, dodao je Merc, je za šta će se koristiti novo zaduživanje koje proizilazi iz popuštanja dužničke kočnice. On je odbacio reformu koja bi jednostavno omogućila veću potrošnju na socijalnu pomoć, na primer.

Ali ako bi nova zaduživanja bila usmerena ka investicijama "onda odgovor može biti drugačiji", rekao je.