Ekonomija
Nije u pitanju samo Tramp: Pad privrede i politički haos štete evropskoj valuti
Evro je pao na najniži nivo u odnosu na dolar u skoro dve godine. Trampove pretnje uzdrmale su i druga tržišta, ali je evropsko posebno pogođeno zbog problema na "domaćem terenu"
Evropska politika je u haosu, privreda je u zastoju — a njena valuta pod pritiskom. Evro je pao na najniži nivo u odnosu na dolar u skoro dve godine. Ali dok su izbor Donalda Trampa za predsednika SAD i iščekivanje njegove politike odigrali veliku ulogu, niz loših političkih i ekonomskih vesti iz dve najveće zemlje u Evropskoj uniji takođe je narušio poverenje u evropsku valutu, piše "Politiko".
U Francuskoj, desničarka Marin Le Pen preti da će srušiti vladu premijera Mišela Barnijea zbog ukidanja subvencije za struju. U Nemačkoj, dok se administracija Olafa Šolca priprema za prevremene izbore u februaru, giganti poput "Folksvagena" , "Roberta Boša" i "Šeflera" najavili su gašenje hiljade radnih mesta.
"Paritet je sledeća prekretnica"
Jedinstvena valuta je u petak pala na samo 1,033 dolara u odnosu na dolar, nakon što su loši ekonomski podaci pojačali očekivanja da će Evropska centralna banka morati da ubrza smanjenje kamatnih stopa. Analitičari očekuju nove udarce od Trampovih najavljenih carina.
"U nedostatku rasta privrede u Evropi, paritet je sledeća prekretnica", rekao je ekonomista Daniel Kral za "Politiko".
Ovo bi bio tek treći put od uvođenja jedinstvene valute da evro vredi manje od jednog dolara. Prvi trenutak je nastupio početkom 2000. godine, kada je evro još uspostavljao svoj međunarodni kredibilitet. Drugi je bio 2022. godine, kada je Evropa pretrpela skok cena energije zbog rata u Ukrajini.
Faktor Tramp se pokazao kao moćan: od njegove pobede 5. novembra, dolar je ojačao pošto su tržišta uticala na cene u očekivanjima ne samo trgovinskog rata, već i smanjenja korporativnih poreza i rigoroznijih pravila na tržištu rada zbog suzbijanje ilegalne imigracije.
I evro "boluje" zbog Nemačke
Trampove pretnje uzdrmale su i druga tržišta, ali je evropsko posebno pogođeno zbog problema na "domaćem terenu", zbog čega je evro izgubio više od drugih valuta. On je u padu od 4 odsto od izbora, dok je dolarski indeks, koji prati dolar u odnosu na korpu valuta razvijenih tržišta, porastao samo 3,4 odsto.
Novoizabrani predsednik je najavio nameru da uvede carinu od 25 odsto na sav uvoz iz Kanade i Meksika čim preuzme dužnost, kao i 10 odsto na uvoz iz Kine. Te vesti su dovele kanadski dolar na najniži nivo za četiri godine i gurnule meksički pezos za 1 odsto niže, skoro na dvogodišnji minimum koji je dostigao početkom novembra.
Zajednička nit koja se provlači kroz tri paritetne epizode, kada se vrednost dolara i evra izjednačila, bila je nemačka ekonomska slabost: Nemačka je 2000. godine, kao i danas, smatrana "bolesnikom Evrope", dok je pre dve godine upravo Nemačka najviše patila od gubitka jeftine ruske energije i ruskog tržišta.
Pošto su nacionalni budžeti već rastegnuti do krajnjih granica, to znači da će, još jednom, ECB verovatno morati da smanji stope brže nego što je planirala.
U intervjuu objavljenom u ponedeljak, glavni ekonomista ECB Filip Lejn naglasio je da u evrozoni "monetarna politika ne bi trebalo da ostane restriktivna predugo", jer "u suprotnom, ekonomija neće dovoljno rasti".
S druge strane, predsednik njujorškog FED-a Džon Vilijams rekao je da SAD "još nisu svoj na svome" po pitanju inflacije i nagovestio samo postepeno popuštanje monetarne politike sledeće godine.
Kao rezultat toga, jaz između kamatnih stopa FED-a, trenutno na 4,50 do 4,75 odsto, i referentne vrednosti ECB-a, koja trenutno iznosi 3,25 odsto, mogao bi se dalje povećati sledeće godine. Relativno više kamatne stope u SAD čine dolar privlačnijom valutom, gurajući investitore iz evra u dolar. Analitičari kažu da bi to moglo biti ono što je potrebno ekonomiji bloka da stane na noge.
