Ekonomija
Po čijoj je meri krojen budžet: Prioritet da se napravi infrastruktura za EKSPO i da raste standard
Fiskalni savet smatra da su javni prihodi i rashodi dobro projektovani, ali da suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni
Od prvog budžeta koji je usvojen nakon što je Srbija dobila investicioni rejting od agencije "Standard end Purs", velika očekivanja imaju i država i građani. Ministar finansija Siniša Mali kaže da je državna kasa za 2025. godinu "skrojena" sa ciljem da nastavi politiku razvoja i velikih kapitalnih ulaganja. Tu je i rast životnog standarda, koji priželjkuju svi građani. Njega će moći da osete zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, kojima slede povišice plata i penzija. Ostali će morati da se zadovolje opštim dobrom – kapitalnim investicijama, izdašnijim subvencijama za poljoprivredu i ulaganjem u odbranu.
Analizom budžeta mogu se prepoznati tri investiciona prioriteta Vlade u 2025. godini. Najveći deo investicija opredeljuje se na izgradnju saobraćajne infrastrukture, opremanje vojske i za projekat EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom.
Ministarstvo finansija će tako za EKSPO izdvojiti 46 milijardi dinara. Osim toga, za Nacionalni fudbalski stadion, kao sastavni deo tog projekta, planirano je 18,6 milijardi dinara, a još dve milijarde dinara će realizovati Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Fiskalni savet je u svojoj analizi Zakona o budžetu za 2025. godinu utvrdio da će, uz ove troškove, 12,4 milijarde dinara za linijsku infrastrukturu.
Paralelno sa pripremama za EKSPO, čiji će Srbija biti domaćin 2027. godine, država nastavlja sa realizacijom najvećih kapitalnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, obrazovanja, nauke, sporta.
Ukupni prihodi i primanja predviđeni budžetom za 2025. godinu 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi dinara, odnosno osam odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom za ovu godinu. Projektovani rashodi i izdaci iznose 2.660,2 milijarde dinara, uz fiskalni deficit budžeta Republike od tri odsto BDP-a.
"O tome smo razgovarali i sa Međunarodnim monetarnim fondom, i ovakav odnos najznačajnijih budžetskih stavki nam daje prostora za dalja velika ulaganja u celu zemlju, ali uz suvereno čuvanje stabilnosti javnih finansija. To je balans koji nam osigurava dalji napredak", smatra Siniša Mali.
Snažan rast troškova kamata
Fiskalni savet je u svojoj oceni naveo da je pozitivna strana predloženog budžeta to što se nastavlja dobra praksa objektivnog projektovanja javnih prihoda i javnih rashoda, odnosno što ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi u 2025. podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.
Fiskalni savet smatra da suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni, a taj oprez se odnosi na relativno visok nivo deficita od 3 odsto BDP-a.
"Procena data u Obrazloženju budžeta, da će tekući deficit u 2024. iznositi 4,4 odsto BDP-a, se gotovo sigurno neće ostvariti, jer će spoljni deficit Srbije najverovatnije biti preko 5 posto BDP-a. Iza povećanja fiskalnog deficita u 2025. stoji rast tekućih rashoda
Republike. Poređenje predloženog budžeta sa Rebalansom za 2024. pokazuje da se
planira rast javnih prihoda u odnosu na 2024. u iznosu od 173 milijarde dinara, a rashoda od 224 milijarde dinara. Do povećanja tekućih rashoda budžeta dolazi uglavnom usled zakonskih i ugovornih obaveza države, koje nisu kompenzovane uštedama na drugim pozicijama", navodi Fiskalni savet.
Oni ukazuju da su rashodi na kamate stavka budžeta koja ima najveći rast u 2025. godini, jer je predviđeno da oni porastu za čak 19 odsto, što znači da će dostići nivo od oko 1,9 milijardi evra.
"Snažan rast troškova kamata posledica je nominalnog povećanja javnog duga u
prethodnim godinama, ali i pogoršanja uslova zaduživanja, zbog većih kamatnih stopa. Ovi rashodi sad su neizbežni, ali su se mogli preduprediti odgovornijom fiskalnom
politikom u prethodnim godinama, na šta smo na vreme upozoravali. Jedan od primera je učestalo neselektivno deljenje novca stanovništvu", navode iz fiskalnog saveta.
Oni smatraju i da planirani rast zarada u javnom sektoru, koji je primetno brži od privrednog rasta, nije dugoročno održiv.
EKSPO "gura" kapitalne investicije
Javne investicije u 2025. da iznose 7,4 odsto BDP-a, odnosno 762,9 milijardi dinara, po čemu je, kako navodi Fiskalni savet, Srbija, uz Estoniju, rekorder u Evropi. Najveći deo investicija, oko dve milijarde evra, biće iskorišćen za izgradnju saobraćajne infrastrukture, za opremanje vojske je predviđeno oko milijardu evra i za projekat EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom oko 700 miliona.
U grupi velikih investicionih projekata kod kojih u 2025. godini dolazi do osetnijeg intenziviranja radova su saobraćajnica Beograd–Zrenjanin, pruga od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, pruga Niš–Dimitrovgrad, auto-put Beograd–Sarajevo, ali i neki nove manji projekti koji ranije nisu bili u budžetu, poput izgradnje akvarijuma sa pratećim sadržajem.
Ministar Mali je rekao da je projektovani javni dug od 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini "sigurna zona" za Srbiju u godinama kada je prosečna zaduženost evropskih zemalja oko 90 odsto. Podsetio je da predstoji povećanje penzija od 1. decembra za 10,9 odsto, zatim od 1. januara 2025. godine i plata u javnom sektoru za osam i 11 odsto, dok će minimalna zarada biti veća za 13,7 odsto.
"Prosečna penzija će u ovoj godini biti 46.138 dinara, odnosno 394 evra, što je skoro dupli rast u odnosu na 2012. godinu, kada je prosečna penzija bila 204 evra. Projekcija za 2025. godinu su penzije od prosečnih 436 evra", rekao je Mali.
Budžetom za narednu godinu predviđena su rekordna izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u iznosu od 261,8 milijardi dinara, što je 2,53 odsto BDP, rekordan budžet za Kancelariju za Kosovo i Metohiju od 17,2 milijarde dinara, te dodatne dve milijarde dinara kod Nacionalne službe za zapošljavanje za pomoć nezaposlenim osobama sa KiM, potom izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 138,5 milijardi dinara, uz dodatnih 11 milijardi dinara koje će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo.
"To znači da se za poljoprivredu ukupno izdvaja rekordnih 149,5 milijardi dinara, što je čak 7,5 odsto našeg budžeta, a podsetiću vas, da je uvek bilo pitanje da li je moguće stići zakonski minimum od pet odsto", rekao je Mali.
Poručio je i da je budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja povećan sa 209,5 milijarde dinara na 226,6 milijardi dinara, što je uvećanje od 17,1 milijarde, od čega je 126,3 milijardi dinara namenjeno ostvarivanju prava iz oblasti zaštite porodice i dece, što je za 12,6 milijardi dinara više nego u rebalansu budžeta.
Za Ministarstvo prosvete, dodao je, budžet je veći za 48,2 milijarde dinara, u odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu, što sa jedinicama lokalnih samouprava čini 457,5 milijarde dinara, odnosno 4,4 odsto BDP. Izdvajanja za nauku povećana su sa 37,6 na oko 38,1 milijardi dinara, za kulturu sa 15,6 milijardi dinara na 17,8 milijardi dinara, uz još oko 4,3 miliona evra kod Ministarstva za javna ulaganja za projekte iz oblasti kulture.
Za Ministarstvo sporta opredeljeno je 7,5 milijardi dinara, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za, organizaciju Beogradskog maratona, organizaciju Svetskog prvenstva u rvanju 2025, organizaciju Lige nacija u odbojci za žene i muškarce, organizaciju Svetskog prvenstva u odbojci za juniorke.
