U svom poslednjem mesečnom izveštaju, OPEK je objavio da države članice tog kartela ponovo nisu uspele da proizvedu dogovorenu količinu nafte, što u poslednje vreme postaje sve češća pojava. I to nije reč o malom zaostatku od nekoliko hiljada barela dan, već gotovo 1,8 miliona, što je nesumnjivo upalilo lampice u prestonicama tih država.
U isto vreme, SAD moraju da popune rupu u strateškim rezervama od skoro 200 miliona barela, nakon što su američke savezne vlasti ranije ove godine pustile naftu iz tih zaliha kako bi usporile rast inflacije. Ipak, američkim naftnim kompanijama se ne žuri sa povećanjem proizvodnje.
Tu su naravno i sankcije protiv Rusije, za koje su mnogi verovali da bi mogle teško da pogode njenu naftnu industriju, što se do sada nije dogodilo. Naprotiv, sankcije, koje uključuju i potpunu obustavu uvoza ruske nafte u EU, nisu imale nikakvih posledica na tok nafte koja napušta Rusiju, piše "Oilprajs".
Investicione banke očekuju povećanje cena nafte, i pored njihovog nedavnog pada prouzrokovanog očekivanim ekonomskim usporavanjem širom sveta. Ova očekivanja zasnovana su na povećanju ekonomske aktivnosti u Kini, koja konačno počinje sa ukidanjem svoje politike "nultog kovida", kao i na činjenici da je nafta i dalje nezamenljiv resurs. Era jeftine nafte približava se kraju, možda i zauvek.
"Ostajemo pozitivni kada je reč o porastu cena nafte, usled povećanja potražnje u Kini, i pored opadanja proizvodnje usled niskih stopa ulaganja, rizika sa ruskim izvozom, okončanju puštanja nafte iz strateških rezervi i usporavanju proizvodnje nafte u SAD", objavila je investiciona kompanija "Morgan Stenli".
Ipak, situacija bi mogla da bude mnogo ozbiljnija na strani ponude, kao što je u svom komentaru napisao predsednik investicione kompanije "TortojsEkoFin" Met Sali, prenosi "Oilprajs".
"Svetske zalihe nafte nalaze se na najnižem nivou od 2004. godine, Ministarstvo energetike je ove godine pustilo je 200 miliona barela nafte iz strateških rezervi, OPEK nastavlja da se muči sa dostizanjem zacrtanih kvota dok američki proizvođači pokušavaju da pomognu, ali oni imaju ograničen kapacitet", tvrdi Sali.
Ukoliko se ovi trendovi budu nastavili, što će po svoj prilici biti slučaj, postoji mnogo razloga za brigu.
OPEK, na primer, nema razloga da poveća proizvodnju, pošto bi takva mera imala smisla jedino ako bi kartel bio siguran da će cena nafte tokom dužeg vremenskog perioda ostati iznad 100 dolara po barelu, ali u ovom trenutku to niko ne može da zna sa sigurnošću, smatra Sali.
Postoje i fizičke prepreke koje sprečavaju OPEK da poveća proizvodnju, što pokazuje konstantni neuspesi ovog kartela da postigne svoje zacrtane ciljeve, navodi "Oilprajs". Većina država članica OPEK-a ima ambiciozne ciljeve rasta proizvodnje nafte, ali oni ostaju samo želje, pošto proizvodnja ostaje smanjena usled sve manjih zaliha i nedovoljnih investicija.
Kako Sali napominje, OPEK nije u kontinuitetu proizvodio više od 30 miliona barela dnevno još od perioda od 2015. do 2018. godine, kada je proizvodnja namerno povećana u pokušaju da se uništi američka industrija naftnih škriljaca, što je u velikoj meri, makar privremeno, bilo uspešno. Takvo povećanje proizvodnje više nije realno, navodi se u tekstu "Oilprajs"-a.
Nedovoljne investicije sve više pogađaju i američku industriju, ili barem tako smatraju u Beloj kući. Bajdenova administracija veruje da svi američki proizvođači moraju da ulože više novca u povećanje proizvodnje. Američki naftni giganti sa svoje strane tvrde da su dugoročni izgledi za potražnju nafte isuviše nesigurni da bi se govorilo o povećanju ulaganja u proizvodnju.
Američka naftna industrija najverovatnije neće uspeti da postigne godišnje povećanje proizvodnje od oko milion barela na dan, kao što je do skoro bio slučaj. Stopa rasta od 500.000 do 750.000 barela na dan daleko je realnija, smatra Sali, što nije dobra vest za potrošače, pošto će i pored planirane tranzicije na odžive izvore energije potražnja za naftom ostati stabilna u skorijoj budućnosti.
Svetska agencija za energetiku nedavno je povećala svoja predviđanja potražnje za naftom naredne godine, usled neočekivanih povećanja u potrošnji poslednjih meseci, navodi "Oilprajs".
Po svoj prilici reč je o trendu koji će se održati u nedostatku realnih alternativa za naftne derivate. To znači da će se ponuda i potražnja nafte naći u nestabilnoj ravnoteži, koja ći se konstantno nalazila na granici nestašice, pa čak i velike nestašice, ukoliko naftni giganti nastave sa okretanjem ka energentima sa niskom stopom ugljenika, kako bi ispunili svoje ekološke ciljeve. Svi ti fakroti ukazuju nam da je era jeftine nafte gotova.