Istočnoevropske centralne banke među najvećim kupcima zlata na svetu

Poljaci, Česi, Srbi, Mađari gomilaju zlatne rezerve

Centralne banke širom sveta čuvaju svoje zlatne rezerve kao štit od spoljnih šokova kao što su potencijalni trgovinski ratovi i geopolitičke tenzije u Ukrajini i na Bliskom istoku. Njima su se sada pridružile kolege od Varšave do Beograda što, piše "Blumberg", čini istočnu Evropu jednim od najvećih kupaca plemenitog metala.

Težnja ka osećaju bezbednosti snažan je motiv u regionu koji je u prošlosti bio opustošen ratovima i u čijem susedstvu bukti sukob.

Prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato, Poljska, koja deli granicu sa Ukrajinom, bila je najveći kupac zlata na svetu u drugom kvartalu.

Guverner centralne banke Poljske Adam Glapinski rekao je da su zlatne i devizne rezerve ključne za zaštitu privrede od katastrofalnih događaja. On je od septembra povećao zalihe poluga na nekih 420 tona, što je otprilike polovina zaliha Indije ili Japana.

"Ulazimo u ekskluzivni klub najvećih svetskih vlasnika zlata", likovao je Glapinski na konferenciji za novinare prošlog meseca, naglašavajući svoj cilj da podigne udeo zlata na 20 odsto svih rezervi.

Česi su takođe potencijalni članovi kluba. Centralna banka u Pragu ima oko 150 milijardi dolara deviznih rezervi - skoro polovinu bruto domaćeg proizvoda - jednu od najvećih u svetu po proporcijama.

Sa geopolitičkim vetrovima, kupovina zlata je dobar posao za kreatore monetarne politike. Grupacija "Goldman Saks" uvrstila je metal među najpopularniju robu 2025, navevši da bi cene mogle da skoče tokom mandata Donalda Trampa na 3.000 dolara po unci do decembra sledeće godine.

Za lidere istočne Evrope, zlato je sigurna luka, naročito u zemljama koje "balansiraju" između Zapada, Rusije i Kine, kao što su Mađarska ili Srbija.

Tako je Srbija vratila svoje zlatne zalihe u zemlju, a predsednik Aleksandar Vučić je obećao da će kupiti poluge sa "svakim viškom novca" koji nađe u u državnoj kasi "da bismo bili sigurni i bezbedni u teškim vremenima".

Guvernerka centralne banke Srbije Jorgovanka Tabaković videla je utrostručenje zlatnih rezervi na 48 tona od preuzimanja funkcije 2012.

"Akumulacija" je vođena u saradnji sa Vučićem, koji je pružio "strateško razmišljanje, poznavanje globalnih geopolitičkih odnosa i informacije" kako bi podržao kupovine zlata, rekla je.

"Zlato dobija na vrednosti i značaju u vremenima globalnih turbulencija, posebno u geopolitičkim sukobima i periodima visoke inflacije", rekla je Tabaković "Blumbergu". "Nažalost, poslednjih godina videli smo oba faktora u igri."