Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koje, između ostalog, predviđa i ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju u Srbiji.
Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković ocenjuje da je to trebalo učiniti i ranije, jer su nuklearne tehnologije sada mnogo bezbednije nego pre.
"Ukidanjem moratorijuma omogućava se da se nuklearne tehnologije na bolji način prate, da se prati njihov razvoj u svetu, kao i dodatni razvoj mirnodopske primene nuklearnih tehnologija. Moratorijum je verovatno trebalo ukinuti i ranije", navodi Rajaković.
Prema njegovim rečima, nuklearne elektrane danas predstavljaju vrlo siguran izvor električne energije. Njihova glavna prednost je, sa aspekta elektroenergetskog sistema, što one tokom čitave godine daju konstantnu snagu u mreži.
"To je prednost koja je neuporediva sa drugim tipovima elektrana. Nuklearke rade konstantno, i noću i danju, tokom zime i leta", navodi Rajaković.
Pored pozitivnih strana nuklearnih tehnologija, one su veoma skupe, dodaje Rajaković i ukazuje da su objektivna konkurencija nuklearnim elektranama obnovljivi izvori energije u zajednici sa vodonikom i vodoničnim tehnologijama.
Ukazuje da bez obzira što su sad nuklearne elektrane mnogo bezbednije nego što su bile, one ipak kod većine stanovništva izazivaju strah od nuklearnog akcidenta.
"I konačno nuklearne tehnologije za jednu malu zemlju, kakva je Srbija, predstavljaju veliki izazov u kontekstu energetske nezavisnosti", navodi Rajaković.
Nakon što je predsednik izneo mogućnost kupovine udela u mađarskoj nuklearki PAKŠ, Rajaković ocenjuje da je opcija sa kupovinom nuklearnih tehnologija na tuđoj teritoriji verovatno za Srbiju najpovoljnija.
"Ako bismo morali već da koristimo nuklearne tehnologije, po meni onda je potrebno da koristimo konvencionalne nuklearne tehnologije. Ovi mali modularni reaktori su tek u početku razvoja", ocenjuje Rajaković.
On ističe da vodonik postaje sve važniji kao čist nosilac energije koji obećava – posebno u pogledu budućnosti koja je povoljna po klimu. Glavna prepreka za njegovu upotrebu je, kaže, ta što je još uvek skup.
"Govorimo o zelenom vodoniku dominantno. On se proizvodi iz kilovat sati koje smo napravili u vetroelektranama i solarnim elektranama u onim trenucima kad imamo viškove te proizvodnje. Taj vodonik služi de fakto kao skladište energije i kao takav, kao nosilac energije, on se može koristiti u transportu, u industriji, on se može u krajnjoj liniji koristiti i za ponovnu proizvodnju električne energije", ukazao je gost Jutarnjeg dnevnika.
Na pitanje kako napraviti ravnotežu između kapaciteta koji rade na fosilna goriva i povećanja udela zelene energije odgovara da mi ugalj možemo smanjiti u onoj meri u kojoj smo izgradili dovoljno novih zamenskih kapaciteta u vetroelektranama i solarnim elektranama.
Termoelektrane su nam stare, što je dodatna slabost naše elektroenergetike, dodaje Rajaković.
"Polako moraju da prestaju sa radom. Međutim, neke od njih mogu da ostanu kao strateška rezerva i da se u slučajevima ugroženosti elektroenergetskog sistema ponovo pokrenu", navodi Rajaković.