Ekonomija
Posle ukidanja moratorijuma: Ko bi mogao da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji
U 32 zemlje u svetu ima 438 nuklearnih elektrana, a najviše iskustva u ovoj oblasti energetike imaju Rusija i Francuska, ali se ovoj trci poslednjih godina užurbano priključuje i Kina
Posle 35 godina Srbija je ukinula moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, što znači da je naša zemlja napravila nagli zaokret i da bi mogla započeti dugu i skupu proceduru za izgradnju nuklearke na svojoj teritoriji. Zakon o energetici, koji je otvorio vrata i za razvoj nuklearne energije, je zbog gužve u Skupštini Srbije, usvojen bez rasprave, pa su građani ostali uskraćeni za detalje o tome kako zakonodavac zamišlja uvođenje nuklearne energije, kao i šta eventualno opozicija vidi kao mane ovog propisa.
U 32 zemlje u svetu ima 438 nuklearnih elektrana, a najviše iskustva u ovoj oblasti energetike imaju Rusija i Francuska, ali se ovoj trci poslednjih godina užurbano priključuje i Kina.
S obzirom na to da Srbija ne može sama da gradi nuklearku, izbor partnera i tehnologije, kao i kod većine ostalih kapitalnih projekata, verovatno će zavisiti od porekla finansija, s obzirom na to da se procenjuje da je za njenu izgradnju potrebno više od 13 milijardi evra.
Francuski EDF već radi Studiju o primeni nuklearne energije u Srbiji, ali stručnjaci, a i država, tvrde da to ne znači da se Srbija već opredelila da sa Francuzima eventualno gradi nuklearnu elektranu, s obzirom da je ova zemlja među liderima i po broju nuklearki i po tehnologiji koju koristi. Uglavnom se spominju francuske i kineske modularne reaktore, koje su manje i jeftinije za izgradnju od tradicionalnih, ali o kojima se malo zna, jer nigde još komercijalno nisu proradile.
Više domaćih stručnjaka predlagalo da se Srbija u međuvremenu priključi elektrani "Pakš 2" u Mađarskoj, koju Budimpešta namerava da proširi sa dva reaktora ruske proizvodnje ili nekoj od nuklearki u Rumuniji ili Bugarskoj.
Trenutno, nuklearna elektrana "Pakš", koju su izgradili sovjetski stručnjaci osamdesetih godina prošlog veka i koju pokreće rusko nuklearno gorivo, proizvodi polovinu ukupne električne energije i trećinu električne energije koja se troši u Mađarskoj.
Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković smatra da je ovo istorijski trenutak i da je ovakve korake trebalo učiniti mnogo ranije i da su nuklearne tehnologije sada mnogo bezbednije nego u prošlosti. On je ukazao da nuklearne tehnologije za Srbiju, predstavljaju izazov u kontekstu energetske nezavisnosti i da bi kupovina udela u mađarskoj nuklearki "Pakš" za našu zemlju bilo najpovoljnije rešenje.
"Nuklearne elektrane danas predstavljaju jedan vrlo siguran izvor električne energije, a njihova najveća prednost je konstantna snaga u mreži elektroenergetskog sistema tokom čitave godine, dok je njihova najveća mana to što su veoma skupe", smatra Rajaković.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da ukidanjem moratorijuma otvaramo vrata da u našem energetskom miksu imamo i nuklearnu energiju. Ona je ranije izjavila da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.
"Pre svega treba da razvijemo tri faze primene nuklearne energije, a studija koju radi francuski EDF treba da pokaže koja tehnologija bi bila najprikladnija za naš energetski sistem", rekla je ministarka rudarstva i energetike.
Nuklearni fizičar i predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Plećaš rekao je za RT Balkan da će, s obzirom na to da mi ne možemo sami da gradimo nuklearku, izbor partnera i tehnologije zavisiti isključivo od finansija.
"Za takvu investiciju je potrebno 13 ili 14 milijardi evra, tako da će izbor tehnologije zavisiti od spremnosti tih zemalja i kompanija da investiraju u taj projekat u Srbiji. Ako neko da odličan kredit, želi da učestvuje u tome, to će biti ključno za izbor partnera. Dogovor može da bude, ako nam pomogne da gradimo, da njegov bude određen procenat struje. Sve je to stvar trgovine, ali i znanja", rekao je Plećaš.
U julu su predstavnici pet ministarstava Vlade Srbije i 20 naučno-akademskih institucija i instituta potpisali Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji. Tada je ekspert u sektoru energetike, profesor dr Miodrag Mesarović rekao za RT Balkan da sve više zemalja razmatra izgradnju nuklearki i da je najveća dinamika po tom pitanju trenutno u Kini. On je podsetio da je u Rusiji 1954. puštena u rad prva nuklearna elektrana i da je tada i u Srbiji na Elektrotehničkom fakultetu formiran odsek za nuklearnu energiju, kada su se naši stručnjaci, paralelno sa svetskim, obrazovali i odlazili u svet da se specijalizuju.
