RT Balkan otkriva: Koliko se zlata još krije pod zemljom, a koliko smo kupili od Kineza

Centralna banka je i ranije imala pravo preče kupovine zlata koje se iskopa u rudnicima u našoj zemlji, ali je novim predloženim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije ta odluka dodatno precizirana.

Istočnoevropske centralne banke među najvećim kupcima zlata na svetu

U NBS za RT Balkan kažu da je uvedena izričita odredba prema kojoj Narodna banka Srbije u zemlji ima zakonsko pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina, prema referentnim cenama zlata na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, a radi izrade zlatnih poluga ili kovanog zlata.

"Ova odredba je šira, odnosno preciznija od postojeće odredbe u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim su uređeni samo pojedini aspekti tog prava. S obzirom na to da zlato ulazi u sastav deviznih rezervi zemlje, ovim rešenjem se jača uloga NBS u upravljanju tim rezervama, i obezbeđuje da zlato dobijeno eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina ostane u zemlji, što će uticati na dalje povećanje nivoa deviznih rezervi, čime se doprinosi finansijskoj stabilnosti", kažu u NBS.

Rusija ne prestaje da kupuje zlato: Rezerve u trezorima premašile 200 milijardi dolara

Oni ističu da se tako prirodni resursi Srbije na najbolji način koriste za potrebe naše zemlje, umesto da se koriste za povećanje deviznih rezervi drugih centralnih banaka.

"Ova odredba se odnosi kako na privredna društva koja se trenutno bave eksploatacijom ove rude, tako i na sve buduće kompanije koje će obavljati tu delatnost, bez obzira na to da li su u pitanju kompanije s domaćim ili stranim kapitalom. Ovo pravo NBS će da ostvaruje pod tržišnim principima, po tržišnim cenama zlata, odnosno prema referentnim cenama zlata na tržištu, poput Londonske berze zlata, čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društva koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj", objašnjavaju u NBS.

Na domaćem tržištu NBS jedino od "Srbija Ziđin Kuper" kupuje zlato, a za RT Balkan otkrivaju da su od 2018. od kada je ova kompanija preuzela RTB Bor otkupili 10,4 tona zlata, a od početka ove godine 2,9 tone zlata.

Obaveza ove kompanije da NBS ponudi celokupnu količinu proizvedenog zlata u obliku zlatnih poluga regulisana je međusobnim ugovorom.

Otkupljene poluge su prosečne težine 12,5 kilograma, najvišeg kvaliteta i finoće, koje kao kategorija monetarnog zlata mogu biti uključene u devizne rezerve. U NBS kažu da ne raspolažu podacima o izvozu zlata iz Srbije, kao ni podacima o procenjenim količinama rude zlata u Srbiji.

"Početkom jula NBS je kupila pet tona zlata u inostranstvu tako da su od početka godine zlatne rezerve povećane za 7,9 tona. Od 2019. godine NBS je na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata. Zlatne rezerve NBS iznose 47,9 tona, što je u odnosu na kraj jula 2012. godine preko tri puta više, kada su iznosile ispod 15 tona. Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 3,9 milijardi evra, sa učešćem od 13,4 odsto u ukupnim deviznim rezervama zemlje, što je preko šest puta više od njihove vrednosti krajem jula 2012. godine", kažu u NBS za RT Balkan.

Koliko se još zlata krije pod zemljom?

Izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije otvorile su ponovo pitanje koliko se još "žutog metala" krije u domaćim rudnicima. Stručnjaci veruju da će ova izmena zakona osigurati da "zlato ostane kod kuće" i da je to još jedan pokazatelj važnosti zlatnih rezervi za nacionalnu ekonomiju, štit od inflacije i poverenje u državu.

Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kaže da je Srbija bogata zlatom na nivou zemalja u okruženju, poput Bugarske i Rumunije, ali da se ipak ne može porediti sa Rusijom ili Amerikom.

Kako objašnjava profesor, ekonomski vrlo značajne količine zlata koje se eksploatišu su u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije.

"Zlato je plemeniti metal koji čini zlatnu podlogu zemlje. U svim kriznim situacijama,  zemlja koja ima više zlata je i ekonomski stabilnija i sigurnija. Procenjuje se da Srbija ima oko 700 tona zlata koje su još pod zemljom. Posle obavljenih geoloških istraživanja u različitim delovima Srbije, tamo gde se pronađu ležišta bakra koja u sebi sadrže zlato ili samostalna ležišta zlata vrši se procena ukupne količine rude koja se tu nalazi. Odstupanja od tih procenjenih količina mogu biti od 15 do 50 odsto, u zavisnosti od kategorije", objašnjava profesor za RT Balkan.

On napominje da, po svim klasifikacijama postoji taj otklon, jer se sud donosi na osnovu nivoa i stepena istraženosti, a što ima više istražnih bušotina, što je gušća ta mreža po kojoj se buši, rezultati su tačniji.

Ležišta se najvećim delom nalaze od Majdanpeka, zlatonosno kvarcne žice u blizini Blagojevog kamena, Čoka Marin, Kiseljak kod Medveđe i u nanosima rečnih tokova.

Ko zlatu diže cenu: Tri najveća tržišta pokreću vrtoglavi rast

"Ono što je sa ekonomskog stanovišta najinteresantnije i najveće, pa samim tim i pobuđuje najviše pažnje su ležišta na području Borske zone, zato što su ona i dokazana. To je nešto što je najsigurnije. Imajući u vidu broj stanovnika i površinu naše zemlje, mi možemo reći da imamo zlato i da ono jeste strateška mineralna sirovina zajedno sa bakrom. Olovo, cink i srebro su na drugom mestu, pa litijum i brom, a tek onda ugalj", ukazuje profesor. 

To što kineska kompanija kopa zlato, a naša država otkupljuje, profesor Jelenković ne vidi kao problem. On kaže da se to ne može gledati samo kroz novčanu vrednost kada se zlato proda i otkupi, već ima vrednost i ono što se odnosi na sam proces istraživanja i benefite za domaću privredu.

"I tu neko radi, na istraživanju, pa posle na eksploataciji, imate rudare, metalurge. Plaćaju se porezi, doprinosi i mislim da treba posmatrati znatno šire. Apsolutno ima koristi i tome teži svaka zemlja, da rudarstvo ima što veći udeo u BDP, a iskopavanje zlata donosi i benefite državi", kaže profesor.

Ekonomski analitičar Drago Matović iz kompanije "Taveks zlato i srebro" kaže da trenutna godišnja proizvodnja zlata iznosi 3.600 tona, a da su najveći proizvođači zlata Kina sa 378 tona godišnje i Rusija sa oko 320 tona godišnje, dok se u Americi godišnje iskopa 166 tona zlata.

"Prema podacima Američkog geološkog zavoda, procenjuje se da je na planeti ostalo još 50.000 tona zlata koje nije iskopano. Do sada na globalnom nivou je iskopano oko 210.000 tona zlata, što znači da nije još mnogo ostalo za eksploataciju. Pozitivna stvar je to što je zlato gotovo neuništivo, što znači da svaki gram može da se reciklira i da se ponovo iskoristi", objašnjava Matović i dodaje da je u RTB Boru od 20. veka do danas iskopano oko 160 tona zlata, a da je preostalo oko 215 tona zlata u ležištima bakra koja su trenutno pristupačna za eksploataciju.