Ekonomija
Investitori i sa 200 evra: Novi oblici štednje ulaganjem u orahe, kvadrate ili boce vina
U poslednje vreme je sve više preduzetnika koji baš u "malim štedišama" vide šansu i za svoj biznis. Tako su se pojavile firme koje pozivaju građane da finansiraju plantaže oraha ili da, umesto u ceo stan, ulože u svega nekoliko kvadrata
Onaj ko u Srbiji ima višak novca uglavnom nema mnogo dilema i zna kako da ga "umnoži". Statistika u poslednjih nekoliko godina pokazuje da to najčešće radi kupovinom nekretnina u Beogradu, što je donelo ekspanziju gradnje i rast cena kvadrata. Ali, mnogo je više onih koji imaju manju količinu novca, a osim banke, koja ne nudi naročito primamljive kamate, ne znaju gde da ga plasiraju da bi nešto zaradili. U poslednje vreme je sve više preduzetnika koji baš u tim "malim štedišama" vide šansu i za svoj biznis.
Tako su se pojavile firme koje pozivaju građane da finansiraju plantaže oraha ili da, umesto u ceo stan, ulože u svega nekoliko kvadrata. Ovaj način investiranja je na našem tržištu u povoju i samim tim mnogi ga smatraju rizičnim, ali finansijski stručnjaci ukazuju da onaj ko želi da zaradi, mora imati "petlju" i da uloži.
Minimalno ulaganje u orahe 200 evra
Za one strpljive, koji imaju višak novca, a nemaju ideju gde bi mogli da ga ulože i umnože, šansa bi mogla biti u proizvodnji oraha. Milan Žikić, jedan od osnivača kompanije "Walnut Fund" (Orah fond) kaže da je dovoljno 200 evra da bi neko postao investitor, jer toliko košta jedna sadnica. Više od 1.000 ljudi uložilo je do sada svoj novac, a na dve plantaže je zasađeno 12.000 stabala oraha, na dve parcele u Molovinu i Rekovcu. U pripremi za sadnju je nova lokacija u selu Panonija kod Bačke Topole, tako da će imati 35.000 stabala.
"'Walnut Fund' je osmišljen tako da svako ko investira i kupi bar jedno drvo, u narednih 40 godina ima pasivni prihod od polovine prodatog godišnjeg roda. Jedna godina se smatra investicionim ciklusom, imamo određenu površinu zemlje, odnosno broj stabala. Tokom godine investitori imaju priliku da investiraju, a od decembra do februara traje sadnja. Imamo još slobodnog prostora za sadnju koja nam predstoji s obzirom da smo sada uzeli prilično veliku parcelu", priča Milan Žikić.
On objašnjava da se u prve četiri godine biljka razvija i da je to period kada se stabla samo održavaju. Od četvrte godine se očekuju prinosi, a svake godine postepeno rastu. Ulagači najčešće investiraju u 20 do 30 stabala, ali ima onih koji ulože u jedno stablo, ali i onih koji investiraju 100.000 evra.
Jedna od osnovnih dilema koje ima svaki potencijalni investitor je - šta ako rod podbaci baš na mom stablu?
"Uglavnom način na koji se sagledava isplata se odnosi na lokaciju na kojoj je investitor uložio, a ne na stablo koje je kupio, zato što je nemoguće od svakog stabla pojedinačno izmeriti rod. Uzima se lokacija, prinos koji se deli sa brojem stabala na plantaži i sa brojem sadnica u koje je osoba investirala", navodi Milan Žikić.
On napominje da je kompanija zadužena za brigu o stablima i da investitori nemaju nikakve obaveze.
"Ako planirate ozbiljno da se bavite i da imate zadovoljavajući prinos, naravno da stablo treba da se neguje, ali ne toliko intenzivno, koliko druge kulture poput jagode, breskve, kajsije. Orah je dosta otporniji u odnosu na njih, samim tim zahteva i manje tretmana, ali svakako da postoje tretmani, sistem za navodnjavanje, režim prehrane i redovne kontrole. Radi uvećanja budućih profita, nama je u interesu da se time bavimo profesionalno", poručuje Milan Žikić.
Da ima i dovoljno novca i zainteresovanih štediša pokazala je prva prodaja u okviru projekta "Investiram kvadrat", kada je za sedam minuta rezervisano svih 1.880 kvadrata prve zgrade u Beogradu koja će se graditi po ovom modelu. Za ulaganje u investicione kvadrate zgrade u Ustaničkoj ulici, po ceni od 1.862 evra, prijavilo se 207 investitora, koji su za sebe rezervisali od jedan do 67 kvadrata. Profit se ostvaruje tako što razliku između cene investicionog i prodatog kvadrata dele vlasnik kvadrata i firma koja vodi posao.
Rizik opravdan, ali na malo
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za RT Balkan da je za ljude koji nemaju velike budžete, do sada najbolji i gotovo jedini izvor bila štednja u banci, gde ulog može biti i 100 evra. On objašnjava da kupovinom jednog kvadrata, sadnica oraha, finansiranje uzgoja ovaca na Staroj ili Suvoj planini, postajete kao neka vrsta akcionara.
"Imamo dva pravca - investicioni fondovi koji su najčešće pod kontrolom banaka i s druge strane pokušaje privatnih lica da naprave pandan investicionom fondu, ali na domaći način. Kupovinom investicione jedinice postajete na neki način suvlasnik, delite sudbinu tog investicionog fonda u smislu prinosa. Tu nemate minimum iznosa koji možete da uplatite. Postoji rizik prinosa, dugoročnosti i savet je pogledati prinos tog investicionog fonda godinu dana ili tri godine, da bi se stekao uvid da li oni znaju da uvećaju vrednost tom novcu ili ne znaju", kaže Vasić.
On smatra da za one koji se ne razumeju mnogo u finansije, a koji su spremni da rizikuju neku manju količinu novca, nema razloga da ne pokušaju da zarade.
"Ako ih 'ne boli' da eventualno izgube 500 ili 1.000 evra, nema razloga da ne pokušaju da investiraju u tako nešto. Ako imate 10.000 evra nećete sigurno sve dati za sadnice, ali deo novac možete. Orasi u sedmoj godini počnu da rađaju, to je dugoročna povratna investicija. To jeste jeste jedan od načina kako da ljudi prođu, da nešto nauče da investiraju. Samo nikada ne treba ostavljati sav novac na jednu stranu. Kada postoji disprezija rizika, nema straha da će, na primer, sva tri biznisa propasti", navodi Vasić.
On navodi još jednu mogućnost koju su osmislili domaći preduzetnici - da ljubiteljima vina čuvaju flaše u svojim podrumima dok ne postignu bolju cenu.
"Ima vinarija u kojima možete da kupite dobro vino i da ga ostavite na čuvanje. Oni vode računa o njima, okreću boce. To je isto biznis i jedan način čuvanja vrednosti novca, jer će, što duže stoji, vino biti skuplje. Uglavnom to rade kolekcionari", navodi Vasić.
On ukazuje da kod ovakvih projekata ne postoji sigurnost investicije, kao kod štednje, gde su depoziti do 50.000 evra osigurani, ali da bi to mogli biti dobri primeri da se mali investitori udruže u male projekte, koji su granični, u smislu rizika koji nose, a koji ipak mogu da im obezbede neki prihod, a da pritom drugoj strani pomognu da razvije svoj biznis.
