Ekonomija
Trnovit put do prvih kvadrata: Kako bi država mogla da pomogne mladima da se skuće
Za stan od 40 kvadrata u Beogradu je u proseku potrebno oko 106.000 evra, a onima koji uzimaju kredit od banke potrebno je i učešće veće od 20.000 evra
Među kupcima nekretnina u Srbiji sve je više mladih, ali oni koji ne rade kao programeri, menadžeri ili zanatlije i u još nekim profesijama koje garantuju zaradu iznad 100.000 dinara, teško da mogu se osamostale. U procepu između skupih kvadrata i banaka koje traže učešće od minimum 20 odsto, mnogi od njih ne mogu ni da sanjaju da podignu kredit.
Predsednik Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana otkrio da država planira da olakša mladima da kupe prvi stan. On je najavio da će se sa Narodnom bankom Srbije (NBS) raditi na tome da se sa poslovnim bankama naprave garantne šeme i programi, tako da učešće bude maksimalno tri do pet odsto, a da rate, kako je rekao, ne prelaze 200 evra za prosečne stanove na nivou Srbije.
Za stan od 40 kvadrata u Beogradu je u proseku potrebno oko 106.000 evra, a onima koji uzimaju kredit od banke potrebno je i učešće veće od 20.000 evra. Takvu pozajmicu, prema kalkulatoru kreditne sposobnosti 4zida mogu da dobiju samo bankarski klijenti koji zarađuju više od 800 evra mesečno, i to pod uslovom da nemaju dozvoljeni minus, druge kredite ili kreditnu karticu.
Miloš Mitić iz agencije za nekretnine "Siti ekspert" kaže za RT Balkan da je učešće definitivno jedna od osnovnih prepreka mladima, koji žele da kupe stan na kredit, jer čovek sa prosečnom platom ili malo iznad prosečne zarade teško da može da uštedi 20.000 evra.
"Za većinu je, međutim, problem i plaćanje rate na mesečnom nivou, što postaje nemoguća misija sa ovim cenama kvadrata, s obzirom na to koliko zarađuje prosečan mladi bračni par. Mnogi od njih ne ispunjavaju uslove da podignu kredit, jer je za rešavanje stambenog pitanja sada potrebno minimum 100.000 do 120.000 evra", ističe Miloš Mitić.
On napominje da bi mladima sigurno značilo, ukoliko bi se stvarno definisala mera gde banka odobrava pet odsto učešća za stambene kredite, ali ukazuje da će država morati dobro da odmeri kako će to da sprovede i ko će imati pravo na povlastice.
"Generalno mora da se vidi kako bi se ta mera sprovodila i na koga bi se tačno odnosila, što još nije definisano. Jako je u ovom slučaju bitno da li ostatak od 15 odsto subvencioniše država ili bi se to prelilo kao dugovanje, što znači da bi povećalo mesečnu ratu potencijalnim dužnicima. Ako bi samo banka odobrila učešće od pet odsto, mesečna rata bi morala da bude mnogo veća, a to bi značilo da mnogi ne bi ispunili uslov, jer ne bi bili kreditno sposobni za taj veći iznos", objašnjava Mitić.
Trenutno, kaže, mladi parovi koji žele da kupe prvi stan imaju brojne izazove, ali ipak ima kupaca koji imaju između 25 i 35 godina koji bez problema rešavaju stambeno pitanje.
"Oni uglavnom kupuju nekretnine u rasponu od 100.000 do 120.000 evra, koje se nalaze na periferiji Beograda. Lokacije koje sebi može da priušti prosečna mladi bračni par u Beogradu su Mirijevo, krajnji deo Voždovca, Krnjača, Borča, Surčin ili rubni delovi Zemuna. To su sve uglavnom stanovi koji se kreću od 2.000 do 2.200 po metru kvadratnom, koji su u okviru njihovih mogućnosti i budžeta. Vrlo često imate situaciju da oni imaju pomoć roditelja, koji prodaju veću nekretninu, pa deci daju za učešće", kaže Miloš Mitić.
On napominje da ima i mladih iz popularnih i dobro plaćenih delatnosti gde se više zarađuje, poput digitalnog marketinga ili programera, gde su zarade veće od prosečnih i dodaje da oni čak daju i mnogo veće učešće od 20 odsto, koliko banke najčešće traže.
"Ovom merom koja je najavljena država cilja ostanak mladih u Srbiji, ali i povećanje nataliteta, jer mladi sa prosečnom zaradom razmišljaju da prvo skupe za stan, pa računaju da će posle sve ostalo. Sa rešenjem stambenog pitanja se taj proces ubrzava. Tako da, ako se definišu kako treba, ovo neće miti samo ekonomske, već i socijalne mere", smatra Mitić.
On očekuje da će država sigurno propisati uslove od toga, kolika je zarada, gde osobe žive, da li imaju nekretninu, kao što postoje i uslovi pod kojima se odobravaju subvencije za prvu nekretninu za žene koje postaju majke.
Ivana Đurović, iz agencije "Antika nekretnine" smatra da bi postupak odobravanja subvencija trebalo da bude jednostavan i brz, da bi se postigao željeni efekat i da bi se stvarno pomoglo mladim bračnim parovima.
"Prodajemo isključivo stanove koji su uknjiženi, da bi banke mogle da upišu hipoteke, ali za postojeće subvencije koje mladi dobijaju na osnovu rođenja deteta, dugo se čeka na obradu zahteva. Prodavci nemaju ni želju, ni strpljenje da čekaju. S druge strane, banke sada kalkulišu i traže učešće i do 30 odsto, zato što oni predviđaju da će cene kvadrata da padnu, iako za to nema nagoveštaja. Žele da se osiguraju, da ne bi bili u minusu, ako se desi da klijent ne plaća kredit, a da stan vredi manje", kaže Ivana Đurović.
UBS: Banke smišljaju kako da smanje učešće
Generalna sekretarka Udruženje banaka Srbije Marina Papadakis je izjavila da su komercijalne banke spremne da podrže inicijativu NBS, koja bi mladima u našoj zemlji omogućila da lakše kupe prvu nekretninu, uz smanjeno učešće za kredit sa 20 odsto na tri do pet odsto. Ona je rekla da se radi na modelima koji bi smanjili učešće za stambene kredite sa trenutnih 20 odsto na tri do pet odsto, uz očuvanje finansijske stabilnosti u narednim decenijama.
Što se tiče dodatnih troškova, kao što su upis hipoteke ili osiguranje kredita, Papadakis smatra da bi njihovo smanjenje značajno olakšalo kupovinu stanova.
"Ovi troškovi često povećavaju iznos koji mladi moraju da izdvoje, pa je njihovo smanjenje jedan od ključnih aspekata koji se razmatra", rekla je Marina Papadakis.
A kada država interveniše, zbog rasta tražnje, moglo bi doći i do novog rasta cena kvadrata, pa uvek ostaje otvoreno pitanje koliko će ova mera zaista značiti onima kojima bi trebalo da prokrči put do novog doma.
