Ekonomija
Tabaković: I dalje je potreban oprez kod smanjenja kamata, jer je inflacija uporna
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da ove godine nivo stranih direktnih investicija iznosi 4,231 milijardu evra i da očekuje da do kraja godine bude na nivou od prošle godine
Centralna banka kupuje evro, jer ne dozvoljava da dinar previše ojača, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i istakla da je od 2017. godine NBS kupila 11,5 milijardi evra, od čega ove godine do sada 2,4 milijarde.
Na pitanje u intervjuu za NIN da li je kurs dinara realno stabilan ili namerno nizak odnosno drži li se on veštački kako bi se lakše došlo do obećanja vlasti o prosečnoj plati od 930 evra ove godine ili 1.400 u 2027, Tabakovićeva je rekla da je istina suprotna i da poslednjih osam godina poslujemo u ambijentu pritisaka ka jačanju dinara, što je rezultat naše poboljšane ekonomije, rasta priliva deviza po osnovu investicija, izvoza, ulaganja u dinarske obveznice i dugih faktora.
"To je uslovilo da od 2017. do sada u deviznim intervencijama neto kupimo 11,5 milijardi evra. Time ne dozvoljavamo da dinar previše ojača, a ne da ga NBS održava previše jakim", naglasila je Tabakovićeva.
Na pitanje da li će se do kraja godine smanjiti referentna kamatna stopa, guvernerka je podsetila da je ona trenutno na 5,75 posto.
"Verovali smo da do kraja godine možemo da idemo sa sniženjem za 0,25 posto. Međutim, u čitavom svetu ponovo imamo rast inflacije na međugodišnjem i mesečnom nivou, a bazna inflacija ostaje uporno na visokim nivoima, što upućuje na opreznost", poručila je Tabakovićeva.
NBS je inače ove godine tri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu – u junu, julu i septembru, i to sa 6,50 na aktuelnih 5,75 odsto, dok je u oktobru i novembru napravila prvu pauzu. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. decembra.
Strane investicije na istom nivou kao lane
Dodala je da ove godine nivo stranih direktnih investicija iznosi 4,231 milijardu evra i da očekuje da do kraja godine bude na nivou od prošle godine.
Na pitanje da sa druge strane ima i kritike da NBS brani vrednost evra kupovinom ove valute i da nije tako da bi evro bio 110, a ne 117 dinara, rekla je da je činjenica da je NBS prošle godine kupila rekordnih 3,94 milijardi evra da dinar ne bi previše ojačao, kao i 2,4 milijarde do sada u 2024. godini.
"Upravo to dokazuje ispravnost monetarne politike i politike kursa", istakla je guvernerka NBS.
Ona je rekla da su bruto devizne rezerve trenutno na najvišem nivou i da iznose 28,7 milijardi evra.
"U odnosu na kraj 2012. povećane su preko dva i po puta odnosno 18 milijardi evra. Od kada sam na čelu NBS, intervencijama na domaćem deviznom tržištu neto je kupljeno preko 10 milijardi evra, što je najveći pojedinačni faktor koji je doprineo rastu deviznih rezervi", rekla je Tabakovićeva.
Na pitanje koliko iznose rezerve u zlatu i zašto nas one nisu zaštitile od inflacije tokom 2022. i 2023. godine, Tabakovićeva je rekla da zlato u deviznim rezervama bilo koje centralne banke ne služi da zaštiti stanovništvo od inflacije, jer ne postoji direktna veza između njega i opšteg nivoa cena roba i usluga.
"Povećanje vrednosti zlata u periodu pojačane globalne neizvesnosti, pa i inflacije, povećava kapacitet za delovanje", dodala je guvernerka.
Ona je navela da imamo 47,8 tona zlata od čega je 17 tona kupljeno u inostranstvu.
"Vrednost tih 47,8 tona zlata po trenutnim berzanskim cenama iznosi 3,9 milijardi evra. Ističem da je cena zlata samo u ovoj godini povećana za oko 28 odsto", navela je Tabakovićeva.
