Ekonomski jaz između EU i SAD: Bez ruskih sirovina i tržišta Evropa teško hvata korak s vremenom

Prosečni Evropljanin je 2008. godine zarađivao 10 odsto više od prosečnog Amerikanca, a tokom 2022. Amerikanci su zarađivali 26 odsto više. Evropljani imaju i dosta manje radnih sati od Amerikanaca.

Evropa ne može bez ruskih sirovina: Koje države su najbogatije prirodnim resursima (GRAFIKA)

"Evropa hitno mora da sprovede ekonomske reforme", upozorio je ove jeseni nekadašnji italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. 

Profesor Ljubodrag Savić smatra da Evropa nije razumela lekciju iz pandemije, da potpuno mora da okrene list. Međutim, ističe da to nije jednostavno, jer je SAD unitarna država koja može da donese odluku kakvu hoće.

"Evropa je stara dama, koja je ušla u pozne godine i ja ne vidim ništa dobro u njoj u narednim godinama. Meni je bilo simptomatično kada je Velika Britanija napustila brod, izgleda brod koji tone. Oni su znali mnogo više od nas", naveo je Savić.

Napomenuo je da su ključne stvari u prethodnim decenijama to što je Evropa u bescenje dobijala naftu i gas i strateške sirovine, a imali su veliko rusko tržište, a sada se to sve izmaklo.

Prema njegovim rečima, globalizacija je pokazala ružno lice, ali prema Evropi, a Kinezi su značajno napredovali u proteklim decenijama.

Profesor Milan Nedeljković rekao je da su ovakve posledice zbog više faktora, a jedan od njih je što je Evropa koristila efekte globalizacije i tržišta jeftine radne snage gde je premeštala svoje fabrike. Međutim, dodaje, Azija uči i primenjuje nove tehnologije tako da je zbog toga sada Evropa u zaostatku.

"Veliko ograničenje za Evropu je regulativa, jer ona usporava i uvođenje novih tehnologija", smatra profesor Milan Nedeljković.

Italija iza Misisipija, najsiromašnije države SAD

Istakao je da je sunovrat Evrope počeo kada je Tramp u prethodnom periodu uveo 25 odsto carine na kineski čelik i aluminijum, a time se nije zaustavio, jer je uveo carine i za Evropu.

Ekonomski jaz između EU i SAD potvrđuje i analiza Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju iz Brisela od prošle godine. Tako je Italija završila iza Misisipija, najsiromašnije od 50 američkih država, Francuska je između Ajdaha i Arkanzasa, koji su 48. i 49. u SAD.

Nemačka je nešto bolje plasirana, između Oklahome i Mejna, koji su 38. i 39. u Americi.

Istina je i da Evropljani rade manje radnih sati godišnje. Prosečan zaposleni u SAD radi oko 1.700 sati godišnje, u Francuskoj oko 1.500, Nemačkoj i Holandiji oko 1.400. Evropa ima problem sa produktivnošću.

Motor Evrope se raspada: Šolc pozvao "Folksvagen" da ponovo razmotri zatvaranje fabrika u Nemačkoj

Članice EU sa visokom produktivnošću, poput Holandije, suviše su male da bi nadoknadile razliku. Kina zapravo ima veoma nisku produktivnost po satu rada, ali i veliki fond radne snage, pa se ekonomski rast uglavnom zasniva na ukupnoj masi radnika i radnih sati.

Savić je napomenuo da se u Švedskoj radi pet dana u nedelji, a da je u SAD surovi kapitalizam – radi ili umri, a da Evropa ima mnogo socijaldemokratskog što nije loše, ali ona može da funkcioniše kad imate dobre ekonomije.

"Amerika je uvek druge eksploatisala, ali sada je došao bolji majstor"

Sve manje najvećih svetskih kompanija dolazi iz Evrope. U 2008. godini među 500 najvećih bilo je više kompanija iz Evrope nego iz SAD, a kompanije iz Kine su tek počinjale da rastu. Danas je među 500 najvećih u svetu više kompanija iz Kine nego iz Evrope. Najveći iz Evrope, Folksvagen, 11. je po veličini u svetu.

Nije u pitanju samo Tramp: Pad privrede i politički haos štete evropskoj valuti

Nedeljković je istakao da su SAD od neto uvoznika energenata u devedesetim godinama, postali neto izvoznik energenata što je neverovatno u sadašnjim okolnostima gde je energetika jako bitna.

Mario Dragi je naveo da Evropa mora da uložiti dvostruko više nego što je uložila u obnovu nakon Drugog svetskog rata, da bi trebalo da dopusti većem broju tehnoloških i telekomunikacionih kompanija ulaz na tržište i njihovo spajanje, kao i da bi trebalo da preduzme drastične mere u pogledu potrošnje na odbranu.

Profesor Savić je istakao da je samo Evropa u krizi, a da je ostali deo sveta u redu, ona bi lako izašla iz nje, međutim Amerika je samodovoljna zemlja, njoj krize odgovaraju, imaju oružja koliko hoće, dobro upravljaju krizama i dobro se snalaze u njima.

"Zaboravili smo Kinu. To što govorimo o inovacijama, sve će na kraju biti kinesko. Oni imaju jako dobar odgovor. Amerika je uvek druge eksploatisala, ali sada je došao bolji majstor. A Evropa nije u poziciji da određuje pravila igre. Ona je bila centar sveta stolećima, došli smo u tu poziciju nesmotrenom politikom", naveo je Savić.