Ekonomija
Stanovi za mlade: Šta se do sada zna o novom programu države i visini učešća za kredite
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da bi, uz subvencije koje priprema država, učešće sada moglo biti čak i manje od 1.000 evra
Put do prvog stana za mlade u Srbiji trebalo bi ubuduće da bude mnogo kraći. Učešće koje je u većini banaka 20 odsto od cene nekretnine najveći je izdatak koji kreditni kupci moraju da obezbede, da bi dobili stambeni kredit, što je za većinu nepremostiva prepreka do krova nad glavom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da bi, uz subvencije koje priprema država, učešće sada moglo biti čak i manje od 1.000 evra.
Finansijska konstrukcija biće jasnija kada Vlada Srbije objavi odluke i preporuke bankama. Za sada se, na osnovu primera koji je naveo predsednik, može samo pretpostaviti kakav aranžman bi mogao biti, a potpuno je nepoznato koje uslove će morati da ispune građani da bi mogli da dobiju državne subvencije. Na osnovu onoga što je do sada poznato, korisnici bi trebalo kredite da otplaćuju 40 godina, a učešće bi trebalo da bude manje od tri odsto.
Predsednik je na primeru stana od 48 kvadrata izveo računicu po kojoj bi učešće umesto 15.000 evra, iznosilo 2.250 evra. On je tu ponudu danas "pojačao", i rekao da je tražio da Ministarstva finansija da pronađu rešenje da nivo učešća za stan od 75.000 evra bude manje od 1.000 evra, odnosno da sa svim troškovima koji idu uz tu pozajmicu ne pređe 1.400 evra.
"U prvoj godini će rata biti 121 evro, a država će subvencionisati sa 91 evrom. Od druge do šeste godine će rata biti 200 evra, a država će davati 91 evro. Od sedme do 40. godine, rata će za korisnike biti 333 evra. Mnogo toga još ljudima nije sasvim jasno, sve procedure mi moramo tek da završimo. Razgovarao sam sa mladim ljudima i dobijao poruke preko društvenih mreža i shvatio sam da i taj nivo od 2.250 evra za stan od 75.000 evra mora da bude niži'', rekao je Vučić.
Osim učešća za stan, veliko opterećenje za mlade su i prateći troškovi, za usluge advokata, notara, procenitelja, bankara i agenata za nekretnine, koji iznose od 3.000 do 5.000 evra. Vučić je obećao da će i ti prateći troškovi biti manje od 700 evra, a posle da bi mogli biti smanjeni i na oko 400 evra.
Finansijski analitičar Vladimir Vasić, nekadašnji sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da je dobra ideja "klackalice" u iznosu rate, dok korisnici kredita finansijski ne ojačaju.
"U početku dok ne počnu da zarađuju više, plaćaće nižu ratu, a posle toga će rata porasti. Priča vezana za garantnu šemu još nije precizirana, pretpostavljam da se o tome još pregovara sa bankama. Taj neki rizik, koji postoji za banku, neko mora da pokrije. Ima mnogo nepoznanica kako će se postići ta cena i visina rate. Otvoreno je pitanje, da li će država graditi te stanove na svom zemljištu ili će ih građani kupovati od investitora", kaže Vladimir Vasić.
On napominje da je cena od oko 1.500 evra po kvadratu na tržištu trenutno dostupna jedino u unutrašnjosti, dok bi računica za stan u Beogradu izgledala potpuno drugačije, jer 50 kvadrata ne može da se kupi bez 100.000 evra.
"Pretpostavljam da je ideja da i neka mesta van Beograda dobiju novu populaciju ili da zadrže stanovnike, da se ne odsele. To je ta demografska politika Srbije", kaže Vasić.
Što se tiče uslova, Vasić očekuje da će priliku da konkurišu imati zaposleni na neodređeno vreme, ali da će biti određen i raspon kolika primanja će biti neophodna da bi se neko prijavio za subvenciju, ali i "crvena linija" kada je u pitanju maksimalna plata.
"S obzirom na to da se godišnje izgradi od 25.000 do 27.000 stanova, ne verujem da pričamo o hiljadama stanova koji će biti kupljeni preko ovih subvencija, već o nekoliko stotina stanova. Videćemo kako će biti definisana ta ciljna grupa. Mi imamo generalno problem što u kategoriji mladih od 18 do 30 godina, imamo visoku stopu nezaposlenih i to takođe treba rešavati", smatra Vasić.
On ukazuje da su očekivanja velika, ali da ćemo, tek kada prođe kroz sve filtere, videti koliko građana će ispuniti uslove za povoljnije kvadrate i koliko će banke biti zainteresovane da učestvuju u ovom projektu.
Procenitelj Milić Đoković iz Klastera nekretnina smatra da je ideja dobra, ali napominje da je potrebno da se ispuni niz preduslova do njene realizacije. On ukazuje da je "posebno pitanje, gde naći stan za te novce".
"U unutrašnjosti je možda moguće kupiti porodičan stan za 75.000 evra, ali je u Beogradu to veoma teško. Najmanje ima tih malih stanova do 50 kvadrata i obično je kvadrat u njima najskuplji. U Beogradu nema stana ispod 100.000 evra da ima 45 ili 50 kvadrata, a da nije suteren, prizemlje, potkrovlje ili da nije u Slancima ili u Ovči. S druge strane, nijedan prodavac, ni investitor neće da primi kaparu od tri ili pet odsto. Tu razliku će neko morati da plati. Banka neće da radi bez profita", kaže Milić Đoković za RT Balkan.
Narodna banka Srbije (NBS) je još u junu 2020. donela preporuku da banke prilikom odobravanja stambenih kredita, smanje stopu učešća građana sa 20 na 10 odsto, za one koji kupuju prvu nekretninu. Iako je od te preporuke prošlo više od četiri godine, Đoković ističe da je samo jedna banka prihvatila tu preporuku i odobrila manji iznos učešća korisnicima stambenih kredita.
"Sve ostale banke su sada na 20 odsto. Pretpostavljam da će i ovo biti preporuka, jer ne mogu se privatnim institucijama, čiji su vlasnici iz inostranstva, nametati uslove. Da ih nateraš da rade nešto što je mimo njihovih pravila i profita. Kao ideja je super, ali bojim se da smo se već nagledali tih 'jeftinih' stanova. Za 25 godina koliko se bavim nekretninama sećam se i kvadrata za 350 evra i neprofitnih stanova i raznih projekata", kaže Milić Đoković.
On tvrdi da se stan za 1.500 evra po kvadratu može kupiti u Mladenovcu, Barajevu, eventualno u Pančevu ili Obrenovcu, ali da je i to teško.
Jedna od glavnih dilema je ko će moći da konkuriše i na koga je predsednik mislio kada je rekao "mladi". Da li će prag biti 30. ili 40. rođendan.
Milić Đoković smatra da bi mera koju je predsednik najavio trebalo da važi za sve koji dokažu da nemaju svoju nekretninu, a ne samo za mlade.
Ukazuje i da bi ova mera, koja je osmišljena iz najbolje namere, mogla da izazove "kontraefekat" i da nam donese još više cene kvadrata.
"Čim bude veća potražnja, cene odoše gore i jurimo svoj rep. Zato država mora biti oprezna kod ovakvih programa", kaže Milić Đoković.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u prvoj polovini godine svaki peti kupac stana podigao je kredit za nekretninu. To znači da je 20 odsto kupaca uzimalo pozajmicu, a 80 procenata platilo u kešu. To je rast u odnosu na isti period prošle godine kada je bilo 18 odsto onih koji su podigli kredite. Kada su kamate bile manje nego danas, ljudi su se češće odlučivali za kredit. Tako je 2021. godinu čak 36 odsto stanova kupljeno "na rate".
