Nemačka dolazi do tačke sa koje nema povratka. Poslovni lideri to znaju, ljudi u zemlji to osećaju, ali političari još nisu došli do rešenja. To je najvećoj evropskoj ekonomiji trasiralo put pada koji preti da postane nepovratan. Nakon pet godina stagnacije, nemačka privreda je sada pet odsto manja nego što bi bila da se održao trend rasta pre pandemije.
"Blumberg Ekonomiks" procenjuje da još više zabrinjava to što će najveći deo tog pada biti teško nadoknaditi, zbog strukturnih udaraca kao što je gubitak jeftine ruske energije i problemi sa kojima se suočavaju "Folksvagen" i "Mercedes" koji se bore da održe korak sa kineskim proizvođačima automobila. Pad konkurentnosti nemačkih proizvođača znači da je svako domaćinstvo u gorem položaju za oko 2.500 evra godišnje.
Vanredni izbori, koji se očekuju zbog nepoverenja kancelaru Olafu Šolcu, nude šansu za promenu kursa, ali trend postepenog propadanja privrede izgleda ne stvara osećaj hitnosti, da se neki potezi povuku što pre. Rizik su slabi odgovori politike kojima nedostaje ambicija koja je potrebna za suočavanje sa osnovnim izazovima, piše "Blumberg".
"Nemačka ne propada preko noći. To je ono što ovaj scenario čini apsolutno zastrašujućim. To je veoma spor, dugotrajan pad. Ne kompanije, ne grada, već cele zemlje, koji i Evropu povlači za sobom", rekla je Ejmi Veb, osnivač i izvršni direktor "Instituta za budućnost danas", koji nemačke kompanije savetuje o strategiji.
Godine loših odluka i neke loše sreće srušili su nemački ekonomski model baš kada je ostatku Evrope potrebna njena industrijska snaga da pomogne regionu da održi korak sa Kinom, da se izbori sa ratom u Ukrajini i odgovori na nove ekonomske mere SAD. Umesto toga, Nemačka se suočava sa najvećom krizom od ponovnog ujedinjenja.
Pre 35 godina, pad Berlinskog zida okupio je Nemce iza ogromnog plana potrošnje za integraciju bivšeg komunističkog Istoka. Sada je zemlja ogorčeno podeljena i malo je verovatno da će polarizovano biračko telo obezbediti jedinstven mandat administraciji koja će preuzeti kontrolu nakon februarskih izbora.
"Konkurentska pozicija nemačke industrije se pogoršala. Rastuća strana tržišta nisu pružila impulse rasta kao u prošlosti", rekao je Joahim Nagel, predsednik Bundesbanke, u govoru u Luksemburgu početkom decembra.
Džejmi Raš , glavni evropski ekonomista je ukazao da problemi Nemačke neće nestati sami od sebe.
"Obnova privrede za budućnost, poboljšanje produktivnosti i rešavanje uzroka visokih troškova energije zahtevaju hitnu pažnju sledeće vlade", poručio je Raš.
Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) želi da se vrati na politički okvir koji je pomogao u pokretanju posleratne rekonstrukcije Nemačke, uključujući niske poreze, ograničenu regulativu i osnovne socijalne pomoći. To znači manju ulogu države i posledično nevoljnost da se značajno ublaže ograničenja javne potrošnje – odnosno da se stisne "kočnica duga".
"Ne treba nam vlada u dugovima, već novi politički kurs koji se bavi korenima problema. Sve dok ne sprovedemo radikalne mere na strani rashoda, sigurno neće biti promena u kočnici duga", rekao je Merc.
Šolcove socijaldemokrate, naprotiv, vode kampanju za značajnije promene ustavnih pravila o zaduživanju. Oni su takođe obećali da će zaštititi radna mesta u sektorima kao što su čelik i automobili i subvencionisati cene energije za podršku kompanijama.
Vladajuća stranka levog centra zauzima daleko treće mesto, sa otprilike polovinom podrške konzervativaca predvođenih CDU, a Šolcova kandidatura za reizbor delimično je zasnovana na ciničnim očekivanjima da će se Merc – sklon komentarima o ženama i strancima – okrenuti od birača.
Dok ekonomisti i poslovni lideri traže smanjenje birokratije, modernizaciju infrastrukture i ubrzanje napora za digitalizaciju, politička podela preti da zadrži Nemačku na putu koji se fokusira na zaštitu statusa kvo, a ne na okretanje ka budućnosti. Taj trend je prethodio Šolcu.
Tokom 16 godina mandata kancelarke Angele Merkel , prošla je kontroverzna kočnica duga, što je doprinelo nedostatku ulaganja u odbranu, transport i obrazovanje. "Blumberg" navodi da je ona produbila oslanjanje Nemačke na jeftinu rusku energiju, slabost koja je otkrivena nakon što je počeo sukob u Ukrajini u februaru 2022.
"Ako to pomaže, onda možete reći da je Merkelova kriva. Samo mislim da time ne pomažemo zemlji", rekla je bivša demohrišćanska kancelarka krajem novembra tokom događaja na kome je promovisala svoje memoare.
Braneći svoje nasleđe, Merkelova je tvrdila da ona nije kriva za probleme koji su od tada opterećivali zemlju, rekavši da SPD — njen partner u tri od njena četiri mandata — nije bio zainteresovan za povećanje potrošnje na vojnu opremu.
Kako lista problema postaje duža, nemački potencijal rasta – stopa po kojoj njena privreda može da raste bez generisanja inflacije – smanjio se na samo 0,4 odsto, prema Savetu ekonomskih eksperata zemlje.
Brza deindustrijalizacija Nemačke "iziskuje duboko preispitivanje šta 'nemačka ekonomija' zapravo znači", rekao je Stefan Koopman, viši makro strateg u Rabobanku, u belešci nakon najnovijeg pada industrijske proizvodnje.
Ekonomisti predviđaju da će automobilska industrija ove zemlje izgubiti tržišni udeo i ubrzati premeštanje proizvodnje u inostranstvo. Kao rezultat toga, očekuje se da će ovaj sektor izgubiti čak 40% svoje dodate vrednosti u Nemačkoj u narednih 10 godina.