Nemačka, koja je nekada bila najznačajniji investitor u Srbiji, ove godine ne samo da nije ni među prvih deset ulagača kada su u pitanju nove fabrike, već gotovo ništa nije uložila ni u postojeće pogone.
Struktura ulagača u srpsku privredu se drastično promenila u odnosu na prethodne godine. Posmatrano po zemljama, najveće strane direktne investicije (SDI) u Srbiju zabeležene su iz Kine – uključujući Hong Kong, Tajvan i Makao - čak 697,9 miliona evra. Na drugom i trećem mestu su zemlje koje važe za "poreski raj" - Holandija sa 527,8 miliona evra i Luksemburg sa 312,3 miliona evra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je ministrima u Vladi Srbije da se posvete privlačenju većeg broja direktnih stranih investicija i borbi za azijska tržišta i dolazak investitora, pre svega iz Kine, Koreje i Japana, jer su, kako je istakao, ove zemlje donele Mađarskoj prošle godine 15 milijardi evra investicija.
Za RT Balkan u Narodnoj banci Srbije kažu da je tokom deset meseci 2024. godine priliv stranih direktnih investicija (SDI) bio 4 milijarde evra, što predstavlja rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a kada se uključe preliminarni podaci za novembar, taj priliv je dostigao 4,5 milijarde evra.
"Iz Velike Britanije je stiglo 284,9 miliona evra, Češke 66,7 miliona evra, Austrije 60,0 miliona evra, SAD 59,6 miliona evra, Andore 52,8 miliona, Ruske Federacije 47,5 miliona evra i Švajcarske 42,8 miliona evra", kažu za RT Balkan u Narodnoj banci Srbije.
Iz NBS napominju da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.
Nemački motor "šlajfuje"
Prema podacima Nemačke centralne banke vrednost ukupnih nemačkih investicija u Srbiji iznosi više od 2,5 milijarde evra, a nemački poslodavci su otvorili oko 80.000 radnih mesta u Srbiji. Ali, očigledno da Srbija više ne može da računa na investitore iz nekadašnjeg "motora Evrope".
Profesor Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za RT Balkan da jedna godina nije dovoljna da bismo izvodili zaključke, ali da se ne može očekivati da će i sledeće godine biti mnogo bolje, kada su u pitanju investicije iz Nemačke.
"Naš glavni problem je što je veliki broj investitora koji su oslonjeni na nemačku auto-industriju. U principu oni gube tu bitku sa Kinom, što znači da neće biti više tako značajni i samim tim to podrazumeva i smanjenje investicija u drugim zemljama, poput naše u kojima se proizvode auto-delovi. Druga stvar je što je sentiment optimizma kod poslovnih ljudi na opadajućem nivou i samim tim postoji u finansijama ta psihologija, da ne investiraju kada očekuju da predstoji neizvesan i loš period", kaže profesor Marković.
On ukazuje da ne treba zanemariti ni činjenicu koja je delimično vezana za politiku, odnosno da je usporavanje investicija posledica što se u biznis krugovima u Nemačkoj Srbija sve više percipira kao rizično tržište, a da je "jasno zbog čega".
"Imali su nemačku vladu koja nama nije naklonjena, tako bih to nazvao. Samim tim u njihovim poslovnim krugovima se slala neka informacija da zapravo treba razmisliti da li treba investirati u Srbiji. Kod njih je kriza, a u tim situacijama kompanije vuku profite sa periferije ka centrali i zato nisu ovde ni reinvestirali", objašnjava profesor Marković.
Aćimović: Prioritet je "srpski interes"
I profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Slobodan Aćimović kaže da je to logičan sled stvari i da je bilo za očekivati da se struktura investicija menja. Na to, kako je rekao za RT Balkan, ukazuje i pad izvoza u EU zbog pada tražnje u evropskim zemljama, koji je domaća privreda pokušala da nadomesti većim izvozom u Kinu i Rusiju. Bez ugovora o Slobodnoj trgovini s Kinom koji je stupio na snagu u julu, srpska privreda bi verovatno izgubila gotovo milijardu evra.
"To je i dalje nedovoljno, ali je dobro da smo krenuli da otvaramo nova tržišta i kada je u pitanju izvoz, ali i privlačenje direktnih stranih investicija. To je čista ekonomska logika. Moramo da vodimo računa šta je naš 'srpski interes', a ne ni nemački, američki, kineski, ruski, niti bilo koji drugi. Naš interes je da još više povećamo disperziju naših izvoznih prihoda i dolazećih stranih investicija. Što ne znači da nisu dobrodošle investicije iz EU, ali i iz Rusije koja je pokazala da, iako su je zbog sankcija napustile mnoge kompanije, može samostalno da proizvodi. Uspela je da uveća BDP za 4,4 odsto, a prerađivačku za više od 8 odsto, što je fenomenalan rezultat", smatra profesor Aćimović.
On ukazuje da je jako dobra vest što smo i po pitanju izvoza počeli da širimo tržišta ugovorima o slobodnoj trgovini i po pitanju stranih investicija.
"Evropa je u problemu, može se desiti da kriza potraje. Mi smo mala zemlja i nikada ne bi trebalo da igramo na jednu kartu, kao što smo u poslednjih 20 godina dominantno igrali na EU, jer je veliki problem kada ta jedna karta 'potone'. U Nemačkoj je neizvesno zbog pada vlade, idu izbori u februaru, ali najveća neizvesnost je od Trampove administracije i od toga šta će se desiti posle 20. januara. Ako se, kao što mnogi priželjkuju, rat u Ukrajini brzo završi, to će biti ekonomska dobrobit, ne samo za Rusiju i Ukrajini, već i za Evropu i SAD. Pretpostavljam da su neki koji su čak i razmišljali o pomeranju investicija i dolasku u Srbiju, odlučili da sačekaju još malo. Ako se rat produži, onda se problem produbljuje", kaže profesor Aćimović.
Marković: Azija novi pol ekonomskog razvoja
Profesor Marković ukazuje da je Evropa posle ekonomske krize 2008. "na mišiće" održavala taj neki anemični rast, a sad očigledno ulazi u fazu stagnacije, što za nas nije dobro, jer nam je geografski najbliža.
"Činjenica je da će novi pol ekonomskog razvoja biti Azija, a nama je to daleko i kulturološki i logistički, ali mi zapravo nismo krenuli ka tome da ta tržišta otvaramo. Američko tržište, s druge strane, nama jeste interesantno iz ugla usluga, prvenstveno softverskih i oni ovde imaju mnogo nekih autsorsing aktivnosti, ali s njima je problem što su oni i svoju zemlju deindustrijalizovali, tako da ne možemo od njih da očekujemo investicije u proizvodnju. Zato Tramp hoće da zatvori tržište, da uvede carine i da obnovi industriju", objašnjava profesor Marković.
On ukazuje da perspektiva Evrope nije sjajna, ne samo zbog visokog stepena neizvesnosti zbog rata, već i zbog toga što se "Evropa odsekla od prirodnih resursa, pre svega jeftinih energenata iz Rusije".
"Sa druge strane, Kinezi ih potiskuju i polako ulaze na njihovo tržište. Ona je ekonomska sila u ekspanziji, koja srpsko tržište gleda kao odskočnu dasku za Evropu. Što se tiče kineskih investicija u Srbiji ove godine, njih je povukao rudnik u Boru, koji je u fazi ogromnih investiranja. To ne znači da će se taj nivo zadržati i narednih godina, jer su oni sada u fazi pravljenja flotacije, otvorili su novi rudnik, a oni zapravo čine najveći udeo u kineskim investicijama u Srbiji. To ne znači da nema drugih, ali su one značajno manje u odnosu na "Ziđin", ukazuje profesor Marković.
Iz NBS ukazuju da podatke o investicijama za prvu polovinu godine treba uzeti sa rezervom s obzirom da je dinamika projekata tokom godine različita, kao i činjenicu da mnoge kompanije pripisuju reinvestiranu dobit u drugoj polovini godine, tako da konačna slika geografske strukture priliva može biti drugačija od strukture za prvu polovinu godine.