Ekonomija
Rusija postaje lider u izgradnji nuklearnih elektrana: Gradi više od 10 reaktora širom sveta
Zapadne vlade su pokušale da se suprotstave nuklearnom značaju Rusije, a SAD su od maja zabranile uvoz ruskog obogaćenog uranijuma. Rusija je uprkos svemu tome uključena u više od trećine novih reaktora koji se grade širom sveta
Moskva nastoji da pojača svoj globalni uticaj širenjem svoje "nuklearne flote" i izgradnjom više od 10 postrojenja u zemljama poput Bangladeša, Kine, Egipta, Indije, Irana i Turske. Rusija je pojačala svoju ulogu glavnog dobavljača nuklearne energije čak i kada se sektor nafte i gasa suočio sa teškim sankcijama od početka sukoba u Ukrajini, piše "Fajnenšel tajms".
Boris Titov, specijalni predstavnik Kremlja za međunarodnu saradnju u oblasti održivosti, rekao je da zemlja želi da učvrsti svoju poziciju "jednog od najvećih graditelja novih nuklearnih elektrana u svetu".
On je rekao da Rusija očekuje snažnu potražnju za nuklearnom energijom od zemalja u razvoju koje žele čistije izvore energije, kao i od tehnoloških kompanija koje koriste veštačku inteligenciju.
Međunarodna agencija za atomsku energiju prognozirala je ove godine da će se svetski kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije povećati za 155 posto na 950 gigavata do 2050. godine.
"Gradimo više od 10 različitih jedinica širom sveta. Potrebno nam je mnogo energije. Nećemo moći da obezbedimo dovoljno energije bez korišćenja nuklearne energije. Znamo da je bezbedna, ne emituje emisije gasova staklene bašte, tako da je veoma čista", rekao je Titov za "Fajnenšel tajms".
Prema podacima Norveškog instituta za međunarodne poslove, sve veći ruski nuklearni portfelj, uključujući izgradnju reaktora, snabdevanje gorivom i druge usluge, obuhvata 54 zemlje.
Titov je ukazao na mađarsku fabriku Pakš 2, kao i reaktore u Bangladešu i Turskoj. Očekuje se i da će Rusija izgraditi elektranu sa malim modularnim reaktorima u Uzbekistanu, dok je 2023. potpisala sporazum za projekat u Burkini Faso.
FT je ove godine izvestio da je Rusija bila uključena u više od trećine novih reaktora koji se grade širom sveta. Zapadne vlade su pokušale da se suprotstave nuklearnom značaju Rusije, a SAD od maja su zabranile uvoz ruskog obogaćenog uranijuma.
Sa izuzetkom Mađarske, većina istočnoevropskih zemalja je, nakon što je počeo sukob u Ukrajini, potpisala ugovore za gorivo koje je razvila američka kompanija "Vestinghaus" za reaktore iz sovjetskog doba.
Kao deo šireg nastojanja da se ispuni indikativni cilj oslobađanja od uvoza ruskog goriva do 2027. godine, Dan Jorgensen, novi komesar EU za energetiku, rekao je da želi da ispita "ceo lanac nuklearnog snabdevanja".
Međutim, mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico rekli su da će blokirati sve korake za ograničavanje ruske civilne nuklearne industrije.
"Strahovanje da bi Rusija mogla stvoriti kritičnu nestašicu nuklearnog goriva za blok, kao što je to učinila za gas 2022. godine, prenaglašeno je.
U interesu 'Rosatoma' je da bude pouzdan", rekao je jedan visoki zvaničnik EU za "Fajnenšel tajms".
Neposredniji problem su nedavne američke sankcije "Gasprombanci", glavnom kanalu za plaćanje energije Rusiji. Merama je izuzeta civilna nuklearna energija, osim mađarske elektrane "Pakš 2". Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je izdvajanje iz nove fabrike "potpuno političkom odlukom".
Mnoge zemlje u razvoju okreću se nuklearnoj energiji kako bi ispunile zahteve za čistom energijom, nudeći više potencijalnih tržišta za Rusiju.
Nik Nazmi Nik Ahmad, malezijski ministar prirodnih resursa i ekološke održivosti, rekao je za "Fajnenšel tajms" da zemlja "razmatra uvođenje nuklearne energije" i da su već razgopvarali sa svim "glavnim igračima" o potencijalnim projektima.
Džejk Levin, viši direktor za klimu i energiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, je na klimatskom samitu u Azerbejdžanu u novembru, rekao da je Vašington zabrinut zbog toga što sve više zemalja sarađuje sa Kinom i Rusijom u sektoru nuklearne energije.
