Prošlo je dve godine od kada je Ujedinjeno Kraljevstvo postiglo post-bregzit trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, ali za male firme muke s trgovinom preko Lamanša se ne smanjuju.
Sem Martin je 2012. osnovao kompaniju "Apotekar-87" koja proizvodi preparate za kosu i bradu. Brend je lepo napredovao sve dok na snagu nije stupio sporazum o trgovini i saradnji EU i UK.
"Pre bregzita, 75 odsto našeg posla bio je izvoz, a ostatak trgovina unutar Britanije, ali je bregzit sve postavio naglavačke kada je reč o troškovima i poteškoćama u slanju proizvoda u te zemlje", rekao je on "Fajnenšl tajmsu".
Povodom dve godine sporazuma EU-UK, Britanska privredna komora je objavila izveštaj koji je pokazao da su Martinove frustracije uobičajene za vlasnike malih i srednjih preduzeća koja su sada suočena sa "strukturalnim" i ne više privremenim posledicama sporazuma.
U izveštaju se navodi da je više od tri četvrtine (77 odsto) kompanija pogođeno sporazumom za koji kažu da im ne pomaže u povećanju prodaje. Isto tako, više od polovine anketiranih vlasnika kompanija (56 odsto) kaže da se teško prilagođavaju novim pravilima trgovine dobrima.
Generalna direktorka komore, Šivon Haviland pozvala je na "iskren dijalog" sa vladom o poboljšanju sporazuma i ministrima je predstavila plan u 24 tačke koji bi mogao da olakša poslovanje kompanijama.
"Postoji vrlo malo lakih rešenja za mnoge probleme sa kojima se preduzeća suočavaju u trgovini sa Evropom, ali razočaravajuće je da skoro dve godine nakon što je sporazum postignut ništa nije urađeno da se pronađu rešenja za neka od ovih pitanja", rekla je ona.
Glavni među zahtevima Britanske privredne komore je dogovor u švajcarskom stilu sa Briselom o eliminisanju provera biljnih i životinjskih proizvoda; dogovor u norveškom stilu za smanjenje složenosti oko PDV-a na uvoz male vrednosti i tekuće jednostrano priznavanje standarda EU za industrijske i elektronske proizvode.
Dugoročno gledano, Komora smatra da bi Britanija trebalo da razmotri sporazum između EU i Velike Britanije o PDV-u i sporazum o produbljivanju saradnje EU u pogledu regulacije proizvoda i olakšavanja profesionalnih usluga kada dogovor dođe na petogodišnji pregled 2026.
Kada je na Badnje veče 2020. najavio sporazum sa Briselom, tadašnji premijer Boris Džonson je rekao da će "necarinske barijere za trgovinu" biti rezultat dogovora sa EU.
Martin, međutim, kaže da se suočio sa nizom tekućih izazova nakon bregzita, uključujući veće troškove uvoza uzrokovane slabijom funtom, duže vreme za dobijanje sastojaka, potrebu za uvoznim dozvolama za kozmetiku, granične provere EU i plaćanje PDV-a na uvoz - što je sve odvratilo kupce iz EU.
On je dodao da su onlajn kupci u EU koji su nekada kupovali neki proizvod po ceni od 10 funti, sada zbog PDV-a i drugih troškova primorani da plaćaju dvostruko pa čak i trostruko višu cenu, dok su berbernice u Italiji i Španiji bile prinuđene da dobiju dozvole za uvoz kozmetike po ceni od 1.000 evra.
"Samo pravi 'super fan' naših proizvoda mogao bi da prihvati ovoliko veće cene", rekao je Martin, koji je pozvao vladu da učini više kako bi olakšao izvoz u EU.