Međunarodni investitori sve više okreću leđa Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Ovo je zaključak novog izveštaja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije o stranim direktnim investicijama (SDI) realizovanim ili najavljenim u regionu. U prva tri kvartala ove godine, broj najavljenih grinflid investicionih projekata pao je za 44 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Iako je iznos predviđen za direktne investicije zabeležio blaži pad, i dalje je smanjen za značajnih 39 odsto.
Broj najavljenih investicionih projekata u zemljama članicama EU u regionu i u šest zapadnobalkanskih država takođe je opao za više od 40 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
"Kriza u nemačkoj industriji i geopolitičke neizvesnosti sada u potpunosti pogađaju region", objašnjava Olga Pindjuk, ekonomista Bečkog instituta i autorka izveštaja.
Podaci pokazuju značajno usporavanje novih stranih grinfild investicija u većini zemalja regiona: jedino je mala Moldavija zabeležila povećanje. Među članicama EU, Bugarska, Poljska i Estonija suočile su se sa najvećim padovima. U Albaniji, koja i dalje beleži procvat zahvaljujući turizmu, broj grinfild investicionih projekata smanjen je za čak 88 odsto.
Ipak, u izveštaju se navodi da je osam zemalja zabeležilo veći priliv stranog kapitala nego prošle godine. Na čelu su Estonija, Litvanija i tzv. Kosovo. Pad investicija najavljenih u Crnoj Gori, Ukrajini i Bosni i Hercegovini brži je od pada broja projekata, što ukazuje na promenu strukture ulaganja u korist manje kapitalno intenzivnih uslužnih projekata, prenosi "Biznis".
Austrijski investitori oprezni, nemački se povlače
Ulaganja iz Nemačke značajno su opala: broj najavljenih projekata pao je za oko 44 odsto, sa 171 na 96, dok je iznos predviđenog kapitala smanjen za 67 procenata – sa više od devet milijardi evra u prva tri kvartala 2023. na samo oko tri milijarde evra u istom periodu ove godine.
Austrijske kompanije, koje su tradicionalno značajni investitori i poslovni partneri u regionu, takođe su značajno smanjile broj najavljenih projekata u Istočnoj Evropi, sa 34 na 15 u poređenju sa istim periodom prošle godine. Međutim, obećale su da će uložiti 20 odsto više novca nego prošle godine (965 miliona evra u poređenju sa 804 miliona u 2023). Ipak, to je i dalje oko 80 odsto manje nego 2022. godine. Rumunija, Mađarska i Bugarska su zemlje koje će najviše profitirati od austrijskih investicija.
"Dok se nemački investitori okreću od Istočne Evrope ka SAD, Austrija ostaje snažno posvećena i verovatno će nastaviti da investira više na istoku Starog kontinenta nego u SAD, uprkos raznim ekonomskim problemima", veruje Pindjuk.
Kina dominira novim investicijama
Uprkos padu, Kina ostaje najveći investitor u novonajavljenim ulaganjima u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, ispred Nemačke. Dok su nemačke investicije, merene prema iznosu najavljenog kapitala, pale za 67 odsto, kineske su opale za samo 30 procenata. Međutim, udeo kineskih stranih direktnih investicija u ukupnim SDI u regionu iznosi samo oko jedan odsto, dok investicije iz zemalja EU čine oko 70 odsto, prema bazi podataka Bečkog instituta.
Dok su Mađarska u EU i Srbija na Zapadnom Balkanu do skoro bile najveći primaoci kineskih direktnih investicija, ove godine Rumunija drži prvo mesto po broju projekata, dok Slovačka prednjači po iznosu kineskog kapitala. Državna kineska kompanija SAIC planira da proizvodi električna vozila u Slovačkoj. Zapažena je visoka kapitalna intenzivnost kineskih projekata, koji uglavnom proizlaze iz obaveza prema automobilskim i projektima baterija: njihova vrednost premašuje vrednost nemačkih projekata osam puta.
Izveštaj sugeriše da bi pad u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi mogao biti još dublji tokom godine. Naime, pad najavljenih investicija bio je još dramatičniji u trećem kvartalu, kada je globalna neizvesnost porasla uoči predsedničkih izbora u SAD. Pad od 70 odsto od jula do septembra predstavlja najniži nivo u poslednje četiri godine.
Investitori se okreću ka SAD
Zahvaljujući američkom Zakonu o smanjenju inflacije i visokim cenama energije u EU, zemlje Istočne Evrope suočavaju se sa novom konkurencijom za strane direktne investicije iz Amerike. Broj kineskih grinfild projekata u SAD opao je sa 47 na 41 u periodu januar-septembar 2024. u poređenju sa prethodnom godinom, dok je broj nemačkih projekata takođe smanjen – sa 162 na 138. Međutim, ovi brojevi značajno premašuju broj projekata najavljenih u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, gde je najavljeno samo 28 projekata iz Kine i 96 iz Nemačke.
Dugoročni razvoj SDI u regionu (2010-2023) ukazuje na strukturne promene u mnogim zemljama, posebno u Centralnoj Evropi. Slovačka, na primer, koja je dominirala automobilskom industrijom, zabeležila je najgori rezultat u regionu u pogledu priliva stranih direktnih investicija od 2020. do 2023. u odnosu na BDP: privukla je čak i manje stranih investicija nego Rusija, koja je podložna opsežnim zapadnim sankcijama.
"Ovo je dalji pokazatelj da je model rasta Centralne i Istočne Evrope, zasnovan na privlačenju SDI, možda dosegao svoj vrhunac", komentariše Olga Pindjuk.
U nekoliko studija Bečki institut je više puta ukazivao na to da će koncentracija na proizvodnju i industrijsku obradu – odnosno model "produžene radne klupe" za zapadne kompanije – biti neadekvatan za dugoročno osiguravanje ili povećanje prosperiteta. Institucija stoga savetuje zemlje regiona da više ulažu u obrazovanje, istraživanje i razvoj, kao i da osmisle dobro promišljenu, prilagođenu industrijsku politiku.