Ruske pozajmice inostranstvu na istorijskom maksimumu: Zašto Rusi daju kredite državama Južne Azije

Uprkos velikim izdvajanjima vezanim za sukob u Ukrajini, ruske pozajmice inostranstvu su na istorijskom maksimumu, piše RTS.

Rusija je u svom budžetskom planu odvojila 15 milijardi za davanje zajmova prijateljskim državama u naredne tri godine. Prošle godine ukupna suma koju je Moskva pozajmila inostranstvu dostigla je protivvrednost od 30 milijardi američkih dolara, što je najviši iznos od kraja devedesetih, navodi dopisnik RTS-a iz Istočne Azije.

U međunarodnim medijima mogu se videti napisi o tome kako je Rusija za vojni napor u Ukrajini izdvojila šest procenata svog bruto društvenog proizvoda i da je čak 30 odsto njenog budžeta za narednu godinu predviđeno za nabavke i plaćanje troškova u te svrhe.

Ali, piše japanski časopis posvećen ekonomskim i političkim pitanjima na azijskom kontinentu "Nikkei Asia", ona je uprkos tome odlučila da izdvoji po pet milijardi dolara godišnje za pozajmice prijateljskim državama u periodu od 2025. do 2027. godine. 

Rusija postaje lider u izgradnji nuklearnih elektrana: Gradi više od 10 reaktora širom sveta

Štaviše, po podacima Svetske banke, zajmovi koje je Moskva dala stranim vladama zaključno sa 2023. godinom su dostigli ukupnu vrednost od 30,1 milijarde dolara, što je najviši kumulativni iznos u poslednjih 25 godina. 

Ti krediti namenjeni su za izgradnju nuklearnih centrala i druge infrastrukture, ali i nabavke ruskih energenata i naoružanja, i u najvećoj meri su usmereni u Belarusiju i zemlje južne Azije - Bangladeš, Indiju i Pakistan.

Moskva je nedavno Bangladešu pozajmila 6,6 milijardi američkih dolara, što je pre svega trebalo da vladi u Daki olakša izvršenje plaćanja "Rosatomu", koji gradi prvu nuklearnu centralu u toj zemlji čija se populacija procenjuje na oko 174 miliona. 

Rusi imaju ugovor za izgradnju dva reaktora, a ranije ove godine primili su i zvanični zahtev da konstruišu još dva. Međutim, ubrzo potom političke okolnosti u Bangladešu su se drastično promenile jer je u avgustu, nakon ukupno dve decenije vladavine, usled masovnih demonstracija koje su predvodili studenti, pao režim premijerke Šeik Hasine.

Pod velikim političkim i medijskim pritiskom SAD, Velike Britanije i drugih zemalja Zapada nalazi se i Indija, koja odlučno nastavlja sa vođenjem nezavisne politike, svesna svog demografskog i ekonomskog potencijala, te duge istorije nesvrstanosti. 

To demonstriraju nedavne posete premijera Narendre Modija Moskvi i Kazanju i boravaka ministra odbrane Radžnata Singa ruskoj prestonici i Kalinjingradu, činjenica da Indija otkupljuje velike količine ruske nafte i nastavlja sa nabavkama naoružanja iz najveće zemlje sveta uprkos stalnim pretnjama sankcijama od strane Zapada.

U ekonomskom smislu posebno indikativne su izjave indijskog ministra za naftu i gas Hardipa Singa Purija, koji je tokom posete SAD u septembru, usred američke naftaške prestonice Hjuston, izjavio da je njegova zemlja otvorena za saradnju sa svim državama sveta (uključujući tu i Rusiju).

On je u nedavnom razgovoru sa japanskim novinarima rekao i da je ulaganje u energetiku "situacija koja nije ideološka i politička", te "da jedini kriterijum (za odlučivanje o nabavkama energenata) treba da bude cena." 

Indija je veliki uvoznik nafte i gasa iz inostranstva dobavlja čak 90 posto nafte koju troši oko 50 posto prirodnog gasa. Ta ogromna država sa, procenjuje se, blizu 1,4 milijardi stanovnika se ubrzano razvija i njena potrošnja nafte i gasa raste tri puta većom brzinom od svetskog proseka. 

S obzirom na veličinu domaćeg tržišta i takvu krupnu potražnju indijska država može samo da poželi dobrodošlicu izvoznicima energenata sa svih meridijana, istakao je Puri.

Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini Rusija je Indiji prodavala svoju sirovu naftu po ceni od devet do 14 posto nižoj od crnog zlata iračkog porekla, zahvaljujući čemu je u rekordnom roku tu bliskoistočnu zemlju uspela da svrgne sa mesta najvećeg snabdevača Indije.

Trgovinska razmena Rusije i Indije, koja se nekoliko godina kretala oko deset milijardi dolara, u 2022. je naglo skočila na nešto više od 49 milijardi, od čega je čak 46 bio ruski izvoz u Indiju. U toj sumi sa čak 38 milijardi dolara je učestvovala nafta. 

Štaviše, uprkos sve strožijim sankcijama Zapada, ruska državna kompanija "Rosnjeft" i indijski "Rilajens" su ovog meseca potpisali najveći ugovor o kupoprodaji nafte u istoriji dve države, po kojem će prvopomenuto preduzeće indijskom partneru isporučivati oko pola miliona barela nafte dnevno. Reč je o desetogodišnjem ugovoru po kojem bi "Rosnjeft" ukupno prihodovao 130 milijardi dolara, što je bitna promena, jer su Indijci do sada pazarili rusku naftu isključivo na osnovu kratkoročnih, jednogodišnjih ugovora.

Najveći ruski izvozni artikli, dakle, sada su nafta, oružje i vojna oprema, đubriva i drago kamenje, dok Nju Delhi Moskvi uglavnom prodaje lekove i licence za njihovu proizvodnju, gvožđe i čelik, ali, od početka specijalne vojne operacije, i mašine, alate i elektroniku.

Rusija i Indija su krajem 2023. sklopile i sporazum po kojem bi "Rosatom" trebalo da u 2026. počne sa gradnjom još dva reaktora u nuklearnoj centrali Kudankulam u indijskoj državi Tamil Nadu, gde već radi na čitava četiri reaktora. Kada ovih šest jedinica budu završene, ta nuklearka će brojati čak osam reaktora, pošto su Rusi već kompletirali dva.  

Tu u priču ulaze ruski zajmovi sa početka teksta - ruska vlada se obavezala da pruži pozajmicu Nju Delhiju od nešto više od četiri milijarde dolara, upravo u svrhu pokrivanja dela troškova za konstruisanje te mega nuklearke. 

S obzirom na visinu troškova vezanih za oružani sukob u Ukrajini, koji uključuje i gubitak prouzrokovan oštrim i obuhvatnim ekonomskim sankcijama Zapada, pozajmice zemljama južne Azije mogu se na prvi pogled učiniti kao dodatni teret za rusku državnu kasu, koji u ovom teškom trenutku nije poželjan. 

One se, međutim, mogu videti obrnuto, kao neophodnost i važan instrument za održanje ruske države, jer pružanje povoljnih kredita ne samo što podstiče potražnju u tim zemljama za ruskom nuklearnom tehnologijom i energentima i tako služi uvećanju budućih prihoda, već Moskvi daje i politički prostor, odnosno, blokira nastojanje Vašingtona i njegovih saveznika da je u potpunosti izoluju i ekonomski slome.