Ekonomija
MMF: Opada dominacija dolara
Statistički podaci koje je pratila institucija sa sedištem u Vašingtonu pokazuju da je udeo dolara u zvaničnim svetskim rezervama opao za 0,85 odsto između jula i septembra ove godine i sada iznosi 57,4 odsto – najniže od 1995.
Udeo američkog dolara u globalnim deviznim rezervama pao je na najniži nivo u poslednjih 30 godina, pokazuju najnoviji podaci koje je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF).
Statistički podaci koje je pratila institucija sa sedištem u Vašingtonu pokazuju da je udeo dolara u zvaničnim rezervama opao za 0,85 odsto između jula i septembra ove godine i sada iznosi 57,4 odsto – najniži nivo od 1995. MMF ne daje statistiku za ranije godine.
MMF je uočio ovaj trend u junu, kada je na zvaničnom blogu primetio da se pad dolara dešava zbog napora zemalja širom sveta za diverzifikacijom. Na primer, dok podaci pokazuju da udeo zelene valute stalno opada u poslednja tri kvartala, udeo "netradicionalnih" valuta je sve veći.
Dolar je takođe ustupio teren evru. U trećem kvartalu udeo evra je skočio na 20,02 odsto u poređenju sa 19,75 odsto u drugom kvartalu. Globalna ulaganja u japanski jen su porasla u poslednjih šest kvartala, sa učešćem u trećem kvartalu od 5,82 odsto.
Podaci su takođe pokazali zaustavljanje pada udela kineskog juana u globalnim deviznim fondovima, koji je trajao devet kvartala. U trećem kvartalu, udeo juana je porastao na 2,17 odsto.
Uprkos opadajućem trendu, dolar za sada ostaje glavna rezervna valuta, pokazuju statistike MMF-a, a evro je čvrsto na drugom mestu.
Dugogodišnji status dolara kao dominantne svetske valute bio je ugrožen poslednjih godina zbog zabrinutosti zbog rastućeg američkog duga i sankcija koje je Vašington uveo svojim rivalima, uključujući Rusiju.
Kao deo antiruskih sankcija koje su usledile nakon eskalacije ukrajinskog sukoba u februaru 2022, SAD su isključile centralnu banku zemlje od transakcija u dolarima. Kasnije je zabranjen izvoz dolarskih novčanica u zemlju, a Amerika je predvodila akciju zamrzavanja ruske imovine u inostranstvu. Časopis "Forin afers" u junu je pisao da su sankcije Rusiji "nesumnjivo ostavile druge centralne banke da se pitaju da li će njihova sopstvena sredstva koja su denominovana u dolarima biti zaključana ako se njihove vlade sukobe sa Vašingtonom".
U međuvremenu, sankcije su primorale Rusiju na dedolarizaciju. Prema septembarskim podacima, Moskva i njeni partneri u ekonomskom bloku BRIKS-a sada koriste nacionalne valute u 65 odsto međusobnih trgovinskih obračuna. U govoru na samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da je korišćenje dolara kao oružja od strane Vašingtona kroz sankcije i uskraćivanje pristupa zemljama zapadnom finansijskom sistemu "velika greška" koja će ih primorati "da traže druge alternative, što se i dešava".
