Ekonomija
Veći problem od ruskog gasa: Nemački san da postane globalna supersila u proizvodnji čipova bledi
Cilj kancelara Olafa Šolca da preuredi najveću evropsku ekonomiju uz subvencije za poluprovodnike propao je nakon što je veliki "Intelov" projekat pošao po zlu
Odluka "Intela" da stopira izgradnju fabrike u Magdeburgu i pauzira projekat proizvodnje nekih od najnaprednijih mikročipova u Evropi skršila je snove kancelara Olafa Šolca da će njegova zemlja postati supersila u industriji poluprovodnika.
I oduzela mu centralni deo predizborne industrijske politike.
Sa vladajućom koalicijom u rasulu, kancelara uskoro čekaju izbori na kojima bi birači mogli da kazne njegov neuspeh da obezbedi čvrste temelje za rast najveće ekonomije u regionu. Ništa manje haotična nije šira evropska strategija da proširi kapacitet proizvodnje čipova dovoljno da se ponovo potvrdi kao "stub globalnog prosperiteta".
Pokušaj Nemačke da se transformiše u "hab" industrije čipova deo je svetske trke za osvajanje kontrole nad naftom digitalnog doba i pokretačka snaga budućih tehnologija kao što je veštačka inteligencija.
"Ovi mikročipovi su svuda – u našim telefonima, usisivačima, frižiderima i automobilima", rekao je vicekancelar Robert Habek radiju "Dojčlandfunk", objašnjavajući zašto Nemačka ne bi trebalo da odustane od "Intela". "Od njih zavisi cela naša privreda. Zavisnost od ruskog gasa nije ništa u poređenju sa tim."
Cilj Evropske unije je da poveća tržišni udeo u globalnoj proizvodnji poluprovodnika na 20 odsto do 2030. godine čini se nedostižnim. Nivo u 2024. iznosio je samo 8,1 odsto, a bez daljih ulaganja, pao bi na 5,9 procenata do 2045. godine, pokazuje analiza nemačke industrijske lobističke grupe "Cvaj" i konsultantske kuće "Stratedži".
Nijedan od vodećih svetskih proizvođača čipova - Intel, Samsung i TSMC - nije iz regiona. Evropa se dalje trudi da nadmaši subvencije drugih vlada: Kina je izdvojila 142 milijarde dolara za proizvodnju poluprovodnika, dok SAD nude smanjenje poreza u svom Zakonu o smanjenju inflacije i 39 milijardi dolara pomoći preko svog zakona o čipovima.
"Intelov" plan da napravi neke od svojih najmodernijih čipova u Nemačkoj je 2024. godine predstavljen kao "veliki iskorak za celu Evropu". Sada, kada je projekat na dvogodišnjoj "pauzi", mnogi insajderi iz industrije smatraju da je u suštini napušten. A sa njim i snovi o rebrendiranju Nemačke.
