Ekonomija
Nemačka ekonomija se smanjuje drugu godinu zaredom
Najveća evropska ekonomija smanjila se za 0,2 odsto u 2024
Nemačka ekonomija se smanjila drugu godinu zaredom 2024. godine, naglašavajući ozbiljnost pada sa kojim se suočava "motor" Evropska i proizvodna moć kontinenta.
Federalni zavod za statistiku saopštio je da je najveća evropska privreda prošle godine pala za 0,2 odsto, nakon što se smanjila za 0,3 odsto u 2023. To je tek drugi put od 1950. da se proizvodnja smanjila dve godine zaredom.
Potvrda da Nemačka pati od jedne od najdužih ekonomskih kriza u poslednjih nekoliko decenija dolazi šest nedelja uoči ključnih vanrednih izbora. Dosadašnjom kampanjom dominirao je bauk deindustrijalizacije, urušena infrastruktura i da li zemlja treba ili ne treba da napusti dužničku kočnicu koja ograničava javnu potrošnju.
Fridrih Merc, šef Hrišćansko-demokratske unije desnog centra, koji će verovatno biti sledeći nemački kancelar, zalaže se za reforme i obećava da će smanjiti birokratiju i poreze i povući socijalna davanja za ljude koji ne rade.
Nemačka je bila jedina ekonomija Grupe sedam koja se smanjila 2023. i prva je koja je objavila brojke za celu 2024. Njeni izgledi za 2025, međutim, ostaju mračni.
Bundesbanka je prošlog meseca saopštila da će stagnacija biti nastavljena ove godine, predviđajući rast od samo 0,1 odsto i upozoravajući da će trgovinski rat sa SAD izazvati još jednu godinu ekonomske kontrakcije.
Nemačka se bori sa krizom u svojoj automobilskoj industriji koju podstiče kineska konkurencija i skupi prelazak na električne automobile, uz visoke troškove energenata i slabu potražnju potrošača.
Zemlja u stvari nije zabeležila značajan ekonomski rast od početka pandemije, pri čemu je industrijska proizvodnja lebdela više od 10 posto ispod svog vrhunca, dok je nezaposlenost ponovo počela da raste nakon što je pala na rekordno niske nivoe.
Nemačka, ipak, nije jedini "bolesnik Evrope". Francuska, ekonomija broj dva u evrozoni, bori se sa fiskalnim i političkim potresima koji će zahtevati godine stezanja kaiša što će verovatno uticati na rast.
Retka svetla tačka je monetarna politika Evropske centralne banke koja je najavila da će nastaviti da snižava kamatne stope nakon što su ih snizili četiri puta 2024.
