Posle uspešne akcije potrošača u Hrvatskoj, bojkot trgovina zbog visokih cena najavljen je za danas i u drugim zemljama regiona, pa i u Srbiji. U Hrvatskoj je najavljen bojkot nekoliko trgovinskih lanaca, u Republici Srpskoj i Federaciji BiH spisak je proširen na benzinske pumpe, pekare i kafiće. Slične akcije za danas su najavila i udruženja potrošača u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, dok je u Sloveniji u toku bojkot pojedinih trgovina.
Zvanični podaci su pokazali da je promet u Hrvatskoj prošlog petka gotovo prepolovljen, a da su kupci ipak uspeli da "prodrmaju" vlasnike supermarketa ilustruje i najava najvećeg među njima, "Konzuma", koji je juče, uoči najavljenog novog masovnog bojkota radnji na koji je pozvala potrošačka platforma "Halo, inspektori", saopštio da snižava cene 250 domaćih proizvoda.
Iz drugog trgovačkog lanca "Kaufland" su najavili niže cene od 5. februara za više od 1.000 proizvoda.
Reakcija trgovinskih lanaca u Srbiji za sada još nema, ali mogla bi uslediti posle današnjeg bojkota na koji su pozvali predstavnici potrošačkog udruženja "Efektiva".
U medije je do sada dospelo samo pismo iz "Univereksporta", u kojem predstavnici ovog trgovinskog lanca pozivaju dobavljače da vrate cene na nivo pre poslednjeg poskupljenja i poručuju im da neće prihvatiti izmene cenovnika njihovih proizvoda, tokom prva tri meseca ove godine. U pismu se navodi i da će nakon prvog kvartala za "Univereksport" biti prihvatljive izmene cena "do nivoa predviđenog koridorom ciljane inflacije Narodne banke Srbije". Oni jasno poručuju dobavljačima da ne žele sami da ponesu teret "potrošačkog gneva" zbog visokih cena, jer su, kako navode, duže vreme izloženi percepciji da su cene u njihovim maloprodajnim objektima odraz isključivo njihove politike visokih maloprodajnih marži.
Bojkot trgovina koji se proširio regionom podržavaju udruženja potrošača, građani, sindikati, pa čak i pojedini političari.
Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije saopštila je juče da deli zabrinutost potrošača zbog višegodišnjeg kretanja cena, zbog koje je građanima narušen životni standard, a privreda opterećena troškovima, ali da smatra da rešenja problema nema bez aktivnosti države i svih učesnika u proizvodno-prometnom lancu.
To smatraju i potrošači i očekuju od države da ih zaštiti od "alavih" trgovaca. U udruženju "Efektiva" kažu da su targetirani najveći lanci, oni koji imaju najveće učešće na tržištu i čije prodavnice postoje u svakom gradu.
"Potrošači se pitaju zašto samo ovih pet, zašto nismo samo jednog, zašto smo izostavili 'Aromu', 'Vero' i li STR 'Žiku', kao i zašto akcija ne traje duže. Naš odgovor je da, ako nateramo njih da snize cene i ostali će za njima. Godinama smo ćutali. Prvi put u istoriji, radimo bojkot ovog tipa. Ovo je prvi korak. Jedan dan, pet trgovinskih lanaca. Želimo da im pokažemo da mi to možemo i da je moć u našim rukama, a onda neka se zapitaju, šta će biti ako tu štetu usmerimo na samo jednog od njih i to na više dana", poručuju iz "Efektive".
Nikolić: Potrošači su u pravu
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za RT Balkan da sve ove akcije daju efekat u kratkom roku, da se može očekivati će nakon bojkota trgovci možda jednokratno i sniziti cene, ali da će se vrlo brzo vratiti na staro.
"Zanimljivo je da je problem u celom regionu Jugoistočne Evrope isti. Od Hrvatske, Severne Makedonije, BiH i Crne Gore do Srbije nivo cena je neobjašnjivo visok. Dotle smo stigli u poslednje tri godine, sa koronom, s tim fenomenima, koji nisu striktno ekonomski, već su vezani sa psihologiju, jednokratna davanja pomoći ljudima, vezana za taj neki nekontrolisani i neumereni optimizam u potrošnji. Ovo kažnjavanje je iznenađenje, jer mi, za razliku od zapadnih potrošača, koji su vrlo štedljivi i obazrivi šta kupuju, i po kojim cenama, volimo da budemo raskalašniji iako smo budžetski daleko ograničeniji od njih", kaže Ivan Nikolić.
On smatra da je prethodna "blokada" u Hrvatskoj bila ozbiljna, jer je tog dana promet pao za više od 40 odsto, ali ukazuje da su trgovci sutradan to nadoknadili.
"Nije bilo prometa u petak, parkinzi su bili prazni, a sutradan su građani kupovali kao za praznike. Mislim da je prošlonedeljna akcija ostala bez većeg efekta, ali da je sada došlo do promena u smislu organizacije, što je bolje, jer široka blokada ne daje rezultat. Efekat je vrlo ograničen i jednokratan i brzo se vrati na staro. Sad je došlo do promene fokusa, na bojkot nekoliko trgovina i proizvoda", objašnjava Nikolić.
On smatra da su potrošači nesumnjivo u pravu i da je nivo cena neopravdano visok u regionu i da se na bilo koji način treba tome odupreti.
"To je jako teško, zato što je to očigledno deo nekog mentaliteta, bilo od strane potrošača da ne kažnjavaju takve trgovce, bilo od strane trgovaca da vrlo brzo prilagode tom raskalašnom mentalitetu, iako je njihova praksa u drugim zemljama potpuno drugačija. Tako tumačimo tu razliku u cenama u 'Lidlu' u Hrvatskoj ili u Srbiji u odnosu na Francusku. Uprkos tome što je ponuda vrlo bogata, jednostavno, nekom prećutnom saglasnošću, svi trgovci su usaglasili visoki nivo cena i on je opstao na tržištu i postoji", naveo je Ivan Nikolić.
Ekonomista smatra da su najave trgovinskih lanaca o akcijama i popustima, u vreme kada je najavljen bojkot, samo propaganda i da nisu ubedljive, jer se u suštini ne razlikuju od prethodnih akcija, koje nisu dale nikakav efekat na budžet potrošača.
"'Lidl' je skuplji u Hrvatskoj i Srbiji nego u Nemačkoj ili u Francuskoj, što je neobjašnjivo. U Hrvatskoj je veći PDV, pa može da se tumači po tom osnovu, a kod nas čak ni to nije razlog. Udeo koji je dobio na početku stabilno održava, bez obzira na cenovnu politiku. Prestrojili su se na priču, bolje oni da podignu cene i da zadrže ono što imaju nego da se cenovno bore sa konkurencijom i da eventualno pokušaju da nekog istisnu i da po tom osnovu podignu učešće i profit u masi. Svakako im je lakše da to ne riskiraju, već da se utope u ovo 'društvo opuštenog i bahatog guljenja potrošača'", smatra Ivan Nikolić.