Japan prestaje da otkupljuje američki dug?

Iznenadna promena politike Banke Japana, koja je počela da podstiče rast jena, naglo je smanjila kupovinu američkih državnih obveznica, piše „Ejžja tajms“. Ako Banka Japana i ubuduće nastavi da jača jen, američko Ministarstvo finansija bi moglo da se suoči sa nedostatkom kupaca za američke obveznice u Aziji, ali i mnogo šire.  

Ukoliko prinosi na japanske državne obveznice počnu da rastu, to će podstaći japanske institucionalne investitore da prodaju američke državne obveznice. Zbog toga će sve više japanskih investitora usmeravati svoj novac na domaće tržište.

Ipak, problemi za Vašington su mnogo veći.

Japan je danas najveći vlasnik duga američke vlade. Kina je na drugom mestu, slede Velika Britanija i Belgija. Ako Banka Japana zaista misli da prekine sa kvantitativnim popuštanjem i podstiče jačanje jena, zašto bi Tokio ubuduće kupovao značajne količine američkih državnih obveznica?

Zašto bi Kina povećavala svoje zalihe dolara s obzirom na proklamovani cilj predsednika Kine Si Đinpinga da internacionalizije kinesku valutu? I zašto bi ostale centralne banke nastavile da kupuju dolare, posebno ako imaju u vidu fiskalnu i ekonomsku politiku američkog predsednika Džozefa Bajdena?

Ko održava blistavu "ekonomiju na brdu"?

Američke Federalne rezerve započele su svoje najagresivnije pooštravanje u protekle tri decenije. Teret duga Vašingtona sada premašuje rekordnih 31 bilion dolara. Ovome treba dodati i najveću inflaciju u SAD tokom poslednjih 40 godina.

Potreba za povećanim fiskalnim podsticajima za borbu protiv ekonomskog usporavanja povećava teret američkog duga. Politika Banke Japana mogla bi da signalizira prelomnu tačku u tome i početak ozbiljnih problema za najveće tržište duga na svetu.

Gledano na kratki rok, nije sasvim sigurno kako će se stvari razvijati. Iznenađenje koje donose novi potezi Banke Japana će smanjiti potražnju za američkim dugom, tvrdi Brajen Svendal, menadžer iz "RBC Global aset menadžmenta". Svendal novi potez Banke Japana vidi pre kao "dugoročni, a ne kao kratkoročni šok".

Ekonomista Luj Vinsent Gejv iz "Gejvkal riserša" očekuje da bi jači jen trebalo da, u određenoj meri, izazove povratak kapitala u Japan.

Možda su SAD izgradile veliku i inovativnu "ekonomiju na brdu", ali je sada održavaju azijske centralne banke. Najveći deo američkog duga trenutno poseduju Japan i Kina.

Pretpostavka da će Azija nastaviti da kupuje najveći deo američkog duga funkcionisala je sve do predsednika Donalda Trampa. Kada je Tramp pokrenuo trgovinski rat protiv Kine, vlada u Pekingu je dosledno smanjivala svoju izloženost američkom dugu. Isto je uradila i Moskva. Uspehe Pekinga u internacionalizaciji juana mogu se videti u brzom rastu trgovine između Kine i Rusije.

Agresivna politika FED-a pogoršava situaciju. Sredinom 1990-tih, slična politika FED-a potresla je Aziju do temelja. U roku od nekoliko godina, valutne veze je postalo nemoguće braniti. Prvo je Tajland prekinuo vezanost bahta za dolar, a zatim su isto sa svojim valutama učinile Indonezija i Južna Koreja. Malezija je, takođe, bila gurnuta na ivicu ekonomskog kolapsa.

Sada tim predsednika američkog FED-a Džeroma Pauela naglo povećava kamatne stope, što je slično onom što je uradio njegov prethodnik Alan Grinspen pre skoro 30 godina. Očekuje se da će predsednik američkih Federalnih rezervi nastaviti da povećava stope, bez obzira na posledice po Aziju.

SAD više ne mogu da računaju na otkup američkog duga u Aziji

U martu i aprilu, američko Ministarstvo finansija organizovalo je nekoliko aukcija državnog duga koje nisu prošle slavno. U septembru i novembru prodaja duga išla je još slabije.

Povećane američke stope bi mogle da deluju na Aziju na nekoliko načina. Ogromni fiskalni gubici doveli bi azijske vlade u duboki minus. To bi označilo haos za izvozno orijentisane privrede, uz gubitak poverenja stranih investitora. Rezultat bi bio značajno udaljavanje azijskih centralnih banaka od dolara.

Ovaj poslednji rizik zaokuplja Aziju još od krize banke "Liman braders" 2008. Godinu dana nakon što se Volstrit umalo srušio, tadašnji kineski premijer Ven Điabao rekao je da je Peking "zabrinut za bezbednost svoje imovine" i pozvao SAD "da poštuju svoje reči, da ostanu kredibilna država i da osiguraju bezbednost kineske imovine".

Sada, u vreme kada američki dug i inflacija rastu, a politička polarizacija u Vašingtonu se produbljuje, pitanje je da li će se Bajdenova administracija suočiti sa najvećim marginalizacijom američke ekonomije u istoriji.

Tome u prilog ide i mogući zaokret politike Banke Japana, koji sugeriše da Vašington više ne može da uzima zdravo za gotovo otkup američkog duga u Aziji.

Isto važi i za oslanjanje Vašingtona na Japan kao najvećeg kupca američkih duga. Promena politike Banke Japana ove nedelje predstavlja pokušaj, zaključuje ovaj list, da Japan prevaziđe svoju usmerenost na američko tržište.