Ekonomija
Strani investitor zatvara fabriku: Kako će odlazak "Benetona" uticati na tekstilnu industriju Srbije
Italijanska kompanija "Beneton" najavila je da zatvara fabriku u Nišu, a otkaze će dobiti oko 950 radnika
Još jedan strani investitor, koji je dočekan izdašnim subvencijama, napušta Srbiju i za sobom ostavlja prazne pogone i radnike bez posla. Italijanska kompanija "Beneton" najavila je da zatvara fabriku u Nišu, a otkaze će dobiti oko 950 radnika.
"Beneton" je 2011. godine, kada je dolazio u Srbiju, dobio subvencije od države od 9.000 evra po radnom mestu.
Predsednik Granskog sindikata tekstila, kože i obuće, Saveza samostalnih sindikata Radojko Jovanović, kaže da je to već viđen scenario koji je posledica pogrešne strategije o subvencionisanju stranih kompanija.
"I ja bih mogao da budem dobar direktor kada bih dobio od države subvencije. 'Geoks' je isto zatvorio fabriku u Vranju pre dve godine, a država im je davala svaku treću platu i kad je prestala, oni su otišli tamo gde je radna snaga jeftinija. Bilo je više takvih investitora", kaže Radojko Jovanović za RT Balkan.
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović je izjavio da će radnici dobiti otpremnine, što im sleduje po zakonu i naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje. On je istakao da ova kompanija gasi fabrike po čitavom svetu i da je u 2023. godini na globalnom nivou imala gubitak od 230 miliona evra. Rekao je i da će preko Lokalnog akcionog plana zapošljavanja koji NSZ ima podstaći druge poslodavce da se prijave za podsticajne mere za zapošljavanje otpuštenih radnika "Benetona". Grad formira i Privredno-ekonomski savet, čiji će zadatak biti pomoć radnicima koji će ostati bez posla.
Ministarka privrede Adrijana Mesarović je rekla da je iznenadno zatvaranje fabrike u Nišu posledica globalnih problema koje ima kompanija "Beneton" i koja je u poslednjih godinu dana zatvorila 400 prodavnica, kao i proizvodni pogon u Hrvatskoj. Ona je rekla da će država učiniti sve da se reši problem onih koji su ostali bez posla.
Radojko Jovanović kaže da nijedan sindikat nema članstvo u "Benetonu" i da nemaju informacije šta će biti sa radnicima.
"Pitanje je da li će dobiti otpremninu, a verovatno će na ulicu. Trenutno nema najava novih otpuštanja u drugim fabrikama u ovom sektoru, ali očekujemo probleme u firmama koje su kooperanti auto-industrije, jer većinom dolazi do opadanja proizvodnje zbog krize u Nemačkoj. Probleme imaju u 'Proleteru' u Ivanjici, gde nemačka kompanija nije isplatila decembarske zarade, ni bolovanje radnicima do 30 dana za novembar. Obustavljena je proizvodnja i ne zna se šta će biti sa oko 300 radnika", navodi Jovanović.
U Privrednoj komori Srbije za RT Balkan kažu da je "Beneton" jedan od najvećih investitora i proizvođača tekstilnih proizvoda u Srbiji sa gotovo 950 radnika i značajnim izvozom od nekoliko miliona evra.
"U nekom momentu svakako će se u strukturi izvoza osetiti smanjenje, a pored toga ako bude došlo i do potpunog zatvaranja pogona, pojaviće se određeni broj stručnih radnika na tržištu rada. Kako tekstilna industrija već nekoliko godina uvozi radnu snagu iz zemalja Jugoistočne Azije i kako je primetan nedostatak kvalifikovanih stručnih radnika, nema sumnje da će velika većina radnika koja se bude pojavila na tržištu rada biti vrlo brzo preuzeta od strane tekstilnih proizvođača, kako iz Niša, tako i iz Leskovca, Pirota, Vranja i Vlasotinca, gde postoji veliki broj tekstilnih firmi", kažu u PKS.
U Srbiji je registrovano više od 1.180 privrednih društava za proizvodnju tekstila, tekstilnih proizvoda i odevnih predmeta, a u PKS kažu da je nešto više od 30 sa inostranim kapitalom, dok su ostalo domaće firme.
U Privrednoj komori navode da je protekloj godini u tekstilnoj industriji u Srbiji bilo zaposleno 44.000 radnika dok je u proizvodnji kože, predmeta od kože i obuće zaposleno 11.000 radnika, ali i da je u odnosu na 2023. primetno neznatno smanjenje broja zaposlenih za oko 1,7 odsto.
Radojko Jovanović ističe da su plate u tekstilnoj industriji među najnižim i da su tek malo više od minimalca.
"Oni koji imaju 'dobre' plate su na oko 70.000 dinara, ali većina radi za 55.000 do 60.000 dinara. Oko 85 do 90 odsto su žene. Tekstil je uvek među prvima upadao u probleme, a poslednji izlazi, ako je ikada i izašao iz krize", kazao je Radojko Jovanović.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u periodu od januara do jula prošle godine, prosečna zarada isplaćena u proizvodnji odevnih predmeta manja je za 37,2 odsto od prosečne zarade u Srbiji i bila je oko 61.100 dinara.
Rusija među tri najznačajnija tržišta
Prema podacima RZS, u periodu od januara do avgusta 2024. godine, izvoz tekstila, odevnih predmeta, kože i predmeta od kože iznosio je oko milijardu evra, što čini 5,4 odsto ukupnog izvoza iz Srbije. U odnosu na isti period 2023. godine, zabeležen je pad od 6,3 odsto. U istom periodu, uvoz je dostigao 1,2 milijardi evra, što čini 4,7 odsto ukupnog uvoza.
"Najveći izvoznici tekstilnih proizvoda su uglavnom proizvođači vezani za auto-industriju koji se bave proizvodnjom sedišta i presvlaka za sedište. Pored njih, značajno učešće u ukupnom izvozu tekstilnih proizvoda imaju proizvođači čarapa, pa za njima i proizvođači odevnih predmeta. Tri najznačajnija tržišta, kada je u pitanju izvoz tekstilnih proizvoda, su Italija, Nemačka i Ruska Federacija, koja zajedno čine gotovo 40 odsto od ukupnog izvoza", kažu za RT Balkan u Privrednoj komori Srbije.
