Ekonomija
Dok Vašington cilja Moskvu, Beograd ispašta: NIS, apsurdna objašnjenja iz SAD i čista zamena teza
Kada je u pitanju odlazak Rusa iz NIS-a stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da taj film Amerikanci neće gledati i da je odlaganje primena sankcija trenutno najrealnija opcija
Jedan od "vrućih krompira" koje je prethodna američka administracija ostavila u poslednjim trenucima mandata Džozefa Bajdena su i energetske sankcije ruskim kompanijama, na koje bi se Srbija mogla veoma bolno opeći. Amerikanci su zahtevali da Rusi izađu iz NIS-a do 25. februara, a pošto se taj rok približio, NIS je uputio zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za odlaganje sankcija.
Produžetke do 90 dana podržali su i Beograd i Budimpešta, s obzirom na značaj koji NIS ima i za snabdevanje naftom mađarskih kompanija, ali i za privredu u regionu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao kako očekuje velike probleme u vezi sa NIS-om, jer, "Rusi i Amerikanci kao da se udaljavaju po svim pozicijama, dok smo mi rastrgnuti između dva automobila koji voze u različitom smeru".
Ministarka Dubravka Đedović Handanović je izjavila da su od američke administracije u međuvremenu stigla dodatna pojašnjenja, ali nije navela na šta se ona konkretno odnose. Dodala je da se nastavljaju razgovori i sa Amerikancima i sa Rusima, ali da su pozicije ruske i američke strane i dalje veoma udaljene. Ona je rekla da se razmatraju dva ili tri moguća scenarija, kao i da je važno je da očuvanje dobrih odnosa sa svim partnerima – Rusijom i SAD.
Bivši ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil tvrdi da je za Srbiju jedino održivo rešenje izlazak ruskog kapitala iz NIS-a, navodeći da se kapital Naftne industrije koristi za "finansiranje rata u Ukrajini". Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov poručio je da NIS ni u kom slučaju ne može biti predmet nacionalizacije.
I stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da nijedno od rešenja ne bi trebalo da se osloni na odlazak Rusa iz NIS-a i ukazuje da je objašnjenje koje stiže iz SAD, o finansiranju rata u Ukrajini apsurdno i čista zamena teza.
"Sankcije SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), verovatno neće ni biti uvedene, jer ekonomski nisu ni logične, kaznila bi se Srbija, a ne Rusija, što je navodno bio cilj Amerike. Rusija izvozi dva miliona barela nafte dnevno u Kinu i 2,1 milion barela u Indiju, a JANAF ima dvogodišnji ugovor sa NIS-om za deset miliona barela i to je dovoljno da se vidi da ne stoji ta teza o kažnjavanju Rusije", smatra Zdravković.
Koliko je i hrvatskoj kompaniji važno da ne prekine saradnju sa NIS-om ilustruje i činjenica da je i JANAF tražio izuzeće od američkih sankcija i mogućnost da snabdeva NIS po ugovoru, do kraja 2026. godine. Amerikance, međutim, ne zanima koliku će cenu platiti svi ostali, pa i građani Srbije, koji će biti kolateralna šteta, dok oni ciljaju ka Moskvi.
Miroslav Zdravković ukazuje i da bi Srbija "mogla da otme NIS", ali kaže da ne veruje da bi se neko usudio da se tako "igra" sa naftnom kompanijom nuklearne supersile.
"S druge strane, kada bi Rusi pristali na to, otvorili bi Pandorinu kutiju- pa bi Amerikanci mogli da traže da i druge države nacionalizuju ruske kompanije. Oni vrlo dobro znaju da se sankcijama NIS-u ne sprečava finansiranje rata u Ukrajini, tako da su sankcije uperene direktno protiv Srbije, a ne protiv Rusije. Sve suprotne tvrdnje su zamena teza", kaže Miloš Zdravković za RT Balkan.
Ruska kompanija "Gaspromnjeft" je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, "Gasprom" 6,15 odsto, 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, dok ostatak pripada manjinskim akcionarima.
Zdravković upozorava da, s obzirom na to da Rusi neće otići iz NIS-a, u slučaju uvođenja sankcija Srbiji preti "blaga katastrofa".
"Najveći problem bi bio zbog plaćanja, jer banke ne bi poslovale s njima. Ne možete da kupujete naftu, a da plaćate u koferima. Imamo sisteme privatnih benzinskih pumpi, ali i oni naftu kupuju u rafineriji u Pančevu. Tehnički bi bilo moguće da se snabdevaju baržama preko Dunava, ali je pitanje koliko bi to koštalo. NIS ima ogroman značaj za našu privredu i među kompanijama koje su najviše pune budžet. Modernizovali su rafineriju, napravili gasnu elektranu, kupili 'Petrohemiju'", podseća Zdravković.
S druge strane, saradnica Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona Ivana Stradner, javnosti poznata po antiruskim stavovima i stalnim kritikama srpske vlasti, poručila je da je uvođenje sankcija NIS-u "početak kraja Vučićeve politike balansiranja".
Stradnerova, koja je u SAD otišla kao stipendista Miroslava Miškovića, smatra da će Amerika možda da dozvoli "Vučiću" odlaganje primene sankcija, ali da ukidanje sankcija u ovom trenutku predstavlja "Vučićevu propagandu i puste snove".
Ona je izrazila nadu da će Trampova administracija biti "još oštrija prema Rusiji", pa, logično, u ovom slučaju i prema Srbiji, jer smatra da je "regionalno sankcionisanje NIS-a značajno kako bi se oslabio centar gravitacije ruske moći u regionu kao i da se Vučićev autoritarni režim disciplinuje i zaustavi njegova lažna politika balansiranja".
Suprotno tome, Miroslav Zdravković smatra da je najrealnije očekivati da se rok za uvođenje sankcija sada produži, a ne veruje da će one uopšte stupiti na snagu. Kada su u pitanju dva ili tri scenarija, koja bi eventualno značila povlačenje Rusije iz NIS-a, on kaže da, je siguran da Amerikanci "taj film neće gledati".
