Svetska ekonomija krenula je ka "olujnim vodama", a najgore tek dolazi, saopštio je Međunarodni monetarni fond.
Prognoza globalnog rasta za 2022. godinu ostala je nepromenjena (3,2 odsto), dok je za 2023. smanjena za 0,2 procenta na 2,7 odsto.
"Više od trećine globalne ekonomije će se smanjiti ove ili sledeće godine, dok će tri najveće ekonomije - Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Kina - nastaviti stagnaciju", rekao je glavni ekonomista Fonda Pjer-Olivije Gurinša i dodao da će se mnogi ljudi u 2023. godini osećati kao u recesiji.
U izveštaju se navodi da su cene gasa u Evropi porasle za više od četiri puta od 2021. godine, kao i da je Rusija smanjila isporuke na ispod 20 odsto u odnosu na prošlogodišnji nivo, što povećava izglede za nestašicu energije tokom predstojeće zime, ali i kasnije.
MMF predviđa da će globalna inflacija ove godine dostići 8,8 odsto i da će ostati povišena duže nego što se to ranije očekivalo. Naredne godine se očekuje blagi pad na 6,5 procenata, nakon čega bi trebalo da se nastavi silazni trend na 4,1 odsto 2024. godine.
Kada je reč o vodećime ekonomijama sveta, MMF je smanjio prognozu rasta SAD za ovu godinu na 1,6 odsto (za 0,7 procentnih poena u odnosu na julsku projekciju), dok je procenu rasta evrozone podigao na 3,5 odsto (za 0,5 procenata u odnosu na jul).
Kini se predviđa rast od 3,2 odsto, dok je prognoza za Rusiju poboljšana za čak 2,6 odsto u odnosu na jul. Otpornost ruske ekonomije na zapadne sankcije, iz MMF-a su prepisali izvozu energije koji je Moskvi omogućio da stimuliše svoju ekonomiju i podrži svoje tržište rada. Dodaje se, međutim, da se Rusija suočava sa dubokom recijom, kao i da je njena ekonomska proizvodnja niža nego pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.