Ekonomija
Fenomen koji "boli" jače od inflacije: Šta je "čipflacija" koja se spominje u analizi NBS
U NBS su analizirali i fenomen o kome se sve više govori i u svetu, a to je da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda
Inflacija u Srbiji će, prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, a to je 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, izjavio je danas viceguverner NBS Željko Jović. On je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekao da bi međugodišnja inflacija početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
"Nakon toga, inflacija bi trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije", rekao je Jović.
Dodao je da će takvom kretanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata.
"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane. Pored toga, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji", rekao je Jović.
Naveo je da su analizirali i fenomen o kome se sve više govori i u svetu, a to je da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao "čipflacija".
"Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove", rekao je Jović.
Jović je naveo da je potvrđena i druga osobina tog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
"Pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3 odsto, a na nivou godine taj rast je dostigao 3,9 odsto", naglasio je viceguverner NBS.
Strane investicije 5,2 milijarde evra
Jović je rekao da je i pored izuzetno kompleksnih globalnih uslova naša zemlja nastavila da pokazuje visok stepen otpornosti, pri čemu je Srbija uspešno ostvarivala sve ciljeve.
"Posebno bih istakao ponovo rekordan priliv po osnovu stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra u 2024, kao i rekordne kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra, kao značajne stubove izvora finansiranja investicija. I pored pune realizacije planiranih kapitalnih izdataka države, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog i iznosio je dva odsto BDP, što je rezultiralo nastavkom opadajuće putanje javnog duga, dok su devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou", rekao je Jović.
Naveo je da su analizirali na koji način se menjala distribucija međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na godinu koja joj je prethodila.
"Rezultati analize su ukazali na to da se distribucija primetno poboljšala za godinu dana, da je znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast, kao i da je povećan procenat (na oko 25 odsto) proizvoda i usluga koji u 2024. nisu poskupeli, pri čemu je čak 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije", rekao je Jović.
Šta je najviše poskupelo?
U Srbiji su potrošačke cene u januaru bile povećane za 4,6 odsto međugodišnje, to jest u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Međugodišnja inflacija u decembru 2024. iznosila je 4,3 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2025. godine, u odnosu na decembar 2024. godine, u proseku su povećane za 0,6 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Komunikacije (1,3 odsto), Transport (1,2 odsto), Rekreacija i kultura (0,7 odsto), u grupama Hrana i bezalkoholna pića i Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (za po 0,6 odsto), Zdravlje (0,5 odsto), u grupama Oprema za stan i tekuće održavanje i Restorani i hoteli (za po 0,4 odsto).
Rast cena je zabeležen i u grupama Alkoholna pića i duvan i Obrazovanje (za po 0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupi Odeća i obuća (-0,6 odsto), dok iz RZS kažu da se cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
