Ekonomija
Cilj Moskve: Rublja dominantna u međunarodnim ugovorima
Značajna inflacija na Zapadu je dobar preduslov za jačanje rublje i postepeno "preuzimanje" dominantnog položaja na tržištu, poručili su iz Centralne banke Rusije
Rublja bi u budućnosti trebalo da postane ne samo valuta obračuna sa prijateljskim zemljama, već i valuta koja će se i međunarodno koristiti pri sklapanju različitih ekonomskih ugovora, izjavio je zamenik predsednika Centralne banke Rusije Aleksej Zabotkin u intervjuu za RBK.
Da bi se to postiglo, neophodno je vratiti inflaciju na nivo od četiri odsto, odnosno do one brojke koju je ruska Centralna banka označila kao cilj.
Ovaj parametar je, kako je objasnio, jedan je od ključnih da bi neka valuta "dobila na ceni" i postala dominantna na globalnoj ekonomskoj sceni.
U najvećem broju međunarodnih ugovora cene su pretežno bile iskazane u dolarima i evrima, što je, prema rečima Zabotkina, posledica činjenice da su ekonomije ovih zemalja tokom dužeg vremena beležile izuzetno nizak nivo inflacije.
"Inflacija je bila veoma niska i u SAD i u glavnim zemljama evrozone. U ovakvim uslovima, valute koje se obično smatraju jakim bile su dobar orijentir za očuvanje kupovne moći. Međutim, situacija je drugačija ove godine jer je inflacija u najvećem broju zemalja sveta visoka. U budućnosti možemo očekivati da će one valute koje pokažu veću stabilnost biti atraktivnije. Što se tiče rublje, uložićemo sve napore da se inflacija vrati na četiri odsto i ostane na tom nivou", poručio je zamenik ruske Centralne banke.
On je optimistično dodao da će Rusija uspeti da dovede inflaciju pod kontrolu što će njenu valutu samim tim učiniti i privlačnijom za druge partnere.
Centralna banka Rusije procenjuje da će cilj inflacije od četiri odsto biti dostignut 2024. godine, dok će sledeće godine ovaj pokazatelj biti na nivou od pet do sedam odsto.
Godišnja inflacija u Rusiji u oktobru iznosila je 12,6 odsto, pokazuju podaci Centralne banke Rusije, ali ona beleži konstantan pad svakog meseca od aprila ove godine.
Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, rublja je pretrpela velike turbulencije: maksimalna vrednost američkog dolara u martu je bila 120 rublji, dok je u juna za jedan dolar moglo da se dobije 50 rublji, pokazuju podaci Moskovske berze.
Sada jedan dolar vredi oko 70 rublji, prenosi portal RBK.
Težnje Moskve da maksimalno odvoji svoju spoljnu trgovinu od američkog dolara su tema o kojoj se u Rusiji priča već duže vreme. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je juče da će za postizanje potpune autonomije ruske ekonomije ipak biti potrebno vreme, dodajući da Zapad uskoro neće moći da utiče na ekonomske procese drugih zemalja, kao što je to ranije bila praksa.
Još nakon događaja iz 2014. godine, zvanična Moskva počela je da radi na stvaranju posebnog platnog sistema "Mir", kojim bi se moglo zaobići korišćenje SVIFT-a.
Ovo je postalo posebno aktuelno nakon što su na Zapadu ove godine odlučili da Rusiju izopšte iz pomenutog sistema.
Ipak, kao jedna od glavnih ekonomskih kontramera Moskve nakon februarskih dešavanja jeste i rad na stvaranju korpe valuta prijateljskih zemalja, koju bi činile nacionalne valute zemalja BRIKS-a i Evroazijske ekonomske unije (EAEU).
U martu su se u Kremlju suočili sa otežanim konvertovanjem ruske rublje u američki dolar. Na ovaj način, Rusija pokušava da spoljnu trgovinu sa zemljama partnerima izražava u valutama koje neće biti podložne manipulacijama sa Zapada.
Time bi se kurs Rusije i njenih saveznika mogao određivati preko korpe valuta, a ne preko dolara.
