Ekonomija
Nazire li se rešenje za NIS u fotofinišu: Amerika pružila ruku Rusiji, a gde je tu Srbija?
Nacionalizacija ruske kompanije bila bi ozbiljan presedan i ne bi nanela štetu samo ruskoj strani, već i Srbiji, poručio je profesor Ljubodrag Savić
Rok za početku primene odluke o sankcijama Naftnoj kompaniji Srbije se primakao, a za sada još nema potvrde da će ove mere biti odložene, niti najave potencijalnog rešenja oko toga šta će biti ako zaista budu uvedene. Ipak, obnova dijaloga između Rusije i Amerike i razgovor lidera Vladimira Putina i Donalda Trampa predstavljaju signale da bi Srbija mogla dobiti "produžetke".
Optimizam je uneo i generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavom da očekuje da će rok biti produžen, a da je sada nezahvalno prognozirati da li će to biti za 45 ili 90 dana. Bajatović je rekao da bi rešenje moglo biti doneto, kako je rekao, u "pet do 12".
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da bi, da nije bilo razgovora između Putina i Trampa, moglo doći u obzir sve najcrnje, ali da razgovor dva lidera i sastanci zvaničnika ozbiljno menjaju tu priču.
"U moru loših vesti koje se dešavaju poslednjih godina, obnova dijaloga između SAD i Rusije predstavlja jako dobar početak. Verujem da će se sklopu otopljavanja odnosa između Rusije i Amerike naći rešenje i za NIS i da će možda Srbija imati jedan predah, pa ćemo videti šta će posle biti. Niko ne može u ovom trenutku ništa pouzdano da kaže, ali verujem da ima prostora za razuman razgovor", smatra Ljubodrag Savić.
Profesor ukazuje da ni Tramp neće biti meka srca i da ne očekuje da će voditi mnogo računa o interesima Srbije, ali da će biti dobro ako SAD naprave zaokret u odnosima sa Rusijom.
"Vidimo da američka strana popušta u dosta stvari, nudi Rusiji ruku saradnje. Neće se to promeniti preko noći. Ne očekujem da će posle svega što se dešavalo prethodnih dana zatezati na NIS-u, nisam siguran. To nije pitanje od presudne važnosti za Rusiju, ali nije ni nevažno, zbog relacija sa Srbijom i zato se sigurno diplomate i tokom ovih sastanaka sa američkom stranom bave i pitanjem NIS-a. Ovo je igranka koja je mnogo veća od NIS-a i gađa odnose između Rusije i Srbije. Ako ne bude produženja roka, bojim se da će opcije za nas biti nepovoljne", kaže Savić.
On ukazuje da bi to značilo dalji pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
"Optimista sam da nam se neće desiti najcrnji scenario. Najgori problem za Srbiju jeste da nas američka strana natera na tzv. neprijateljsko preuzimanje. Neće NIS da proda svoj udeo, pogotovo neće pet odsto, a ni Amerikanci neće da Srbija bude samo većinski vlasnik, već da Rusija popuno izađe iz cele priče. Ako ostanu pri tome, bićemo u problemu", smatra profesor.
On ukazuje da bi nacionalizacija ruske kompanije bila ozbiljan presedan i da ne bi nanela štetu samo ruskoj strani, već i Srbiji.
"To je neprijateljsko ponašanje u uslovima tržišne privrede i loš signal za sve strane investitore koji dolaze u Srbiju. Izgovor koji koriste Amerikanci, da NIS finansira sukob u Ukrajini, je smešan zaključak, koliko taj rat košta i koliko traje u poređenju sa prihodima kompanije, su kap u moru. To su smešne priče. Amerikanci idu na to da kazne Srbiju, jer nije uvela sankcije Rusiji, a kad neko hoće da vas kazni, on hoće da vas satre i ponizi", ukazuje Savić.
Nacionalizacija nije po zakonu
Bilo bi lako nacionalizovati NIS da je i dalje na snazi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća koji je FNRJ usvojila decembra 1946. godine, ali "Forbs Srbija" piše da ovaj, kao i desetine propisa kojima se u bivšoj državi legalizovalo oduzimanje privatne imovine odavno nisu na snazi. Dodaju i da nema novijeg propisa koji bi regulisao postupak nacionalizacije i okolnosti u kojima bi se privatna svojina mogla otuđiti, osim ako se ta imovina ne uzima zarad izgradnje nekog objekta od javnog interesa, a što reguliše Zakon o eksproprijaciji.
"U Republici Srbiji nema važećih zakona o nacionalizaciji. Ovo naročito imajući u vidu činjenicu da je odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije kao leks superior, proklamovano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona", rekao je Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
"Forbs Srbija" piše da je jasno da država ima moć i mehanizme da Rusima uzme njihov udeo u NIS-u, ali ukazuje da bi to svakako sa sobom povlačilo i političke i potencijalne pravne posledice.
Tri potencijalna rešenja
Ovih dana se spekulisalo da su pojedine banke najavile da će narednih dana početi da naplaćuju kredite koje su odobrile Nafnoj industriji Srbije, ali profesor Ljubodrag Savić kaže da ne očekuje da će se to desiti.
"Ne mogu banke da naplate kredite pre isteka roka. Postoje ugovori i to ide svojim tokom. Jedino ako NIS ne može da vraća. Uopšte ne očekujem da će doći do takve situacije, što se mene tiče ta opcija je isključena. To su spekulacije i ne treba se time baviti. I te banke žive od NIS-a i drugih preduzeća. Nije ni njima u interesu da prelome preko kolena, oni gledaju svaki dinar", smatra Savić.
Dušan Bajatović je rekao da je optimista kada je u pitanju problem sa američkim sankcijama NIS-u i naveo da je jedno od mogućih rešenja da dobijemo bezuslovno odlaganje, vremenski oročeno, kako bismo završili razgovore i dogovore sa Rusijom.
"Drugo rešenje je da NIS nastavi da radi pod određenim uslovima, a treće da nam se dozvoli neka vrsta aktivnosti u samoj Naftnoj industriji Srbije, za koje je pretpostavljeno da će tražiti da to bude kontrolisano, odnosno da se u pogonima nastavi prerada nafte i dobijanje naftnih derivata", rekao je Bajatović.
On je podsetio da je 80 odsto derivata koji se prodaju u Srbiji iz NIS-a, a 60 odsto u maloprodaji, kao i da NIS ima 12.000 zaposlenih, da puni najmanje 2,5 odsto budžeta na godišnjem nivou i da bi bilo opravdano da nam se produži rok i da se napravi neki dogovor.
