Posle najgore godine za globalne akcije u protekloj deceniji i pada vrednosti obveznica kakav nije viđen u ovom veku, pojedini investitori nisu spremni da bilo šta uzmu zdravo za gotovo 2023. godine.
Dok se optimisti klade na to da će se centralne banke okrenuti smanjenju kamatnih stopa, da će Kina potpuno izaći iz izolacije, a sukob u Ukrajini utihnuti, drugi su u potrazi za rizicima koji bi mogli da gurnu tržišta u haos.
"Blumberg" je sastavio pet problematičnih scenarija sa kojima bi investitori mogli da se suoče dogodine.
Ukorenjena inflacija
"Tržište obveznica očekuje da će se inflacija prilično uredno vratiti na svoje mesto u narednih 12 meseci", rekao je Metju Meklenan, šef tima za globalnu vrednost u kompaniji "First Igl investment menadžment".
To može da bude velika greška jer postoji realan rizik da rast plata i pritisci na lance snabdevanja, poput viših troškova energenata, podstaknu rast potrošačkih cena, rekao je Meklenan i dodao da bi to dovelo do porasta troškova pozajmljivanja i recesije.
"Fed nije video da dolazi inflacija i u pokušaju da se izbore protiv nje možda neće videti finansijsku nesreću", rekao je Meklenan i dodao da je "sasvim moguće da Fed potcenjuje rizik od finansijske katastrofe."
Posrtanje Kine
Kineske akcije skočile su za oko 35 odsto u odnosu na oktobarski najniži nivo posle najava da se druga najveća svetska ekonomija otvara.
Ipak, postoji opasnost da zdravstveni sistem bude preopterećen kako broj zaraženih bude rastao, a ekonomska aktivnost da propadne, navodi "Blumberg".
"Krivulja zaraze u Kini će rasti i dostići vrhunac samo jedan ili dva meseca nakon Kineske Nove godine", rekla je Marčela Čou, globalni tržišni strateg u "Džej Pi Morgan Čejsu".
Ona očekuje da će zemlja uspeti da se ponovo otvori ali upozorava da postoji rizik zavisno od razvoja situacije sa kovidom.
Oporavak kineskih akcija i dalje je osetljiv i svaka mogućnost pada ekonomske aktivnosti smanjila bi potražnju na tržištima roba, posebno za industrijskim metalima i gvozdenom rudom.
Sukob u Ukrajini
Glavni strateg za globalno tržište kompanije "Niko aset menadžment", Džon Bejl smatra da bi direktnije uključivanje NATO u sukob u Ukrajini i eventualne sankcije Moskvi koje bi usledile, negativno uticali na međunarodna tržišta i ekonomiju.
Sekundarne sankcije protiv ruskih trgovinskih partnera, posebno Indije i Kine, pojačale bi efekat trenutnih ograničenja u opasnom trenutku za globalnu ekonomiju, smatra Vejl.
"To bi bio veliki šok u snabdevanju sveta u pogledu hrane, energenata i drugih artikala poput đubriva, određenih metala i hemikalija", rekao je on.
Još alarmantniji scenario bi bila upotreba taktičkog nuklearnog oružja, što bi jednim potezom okončalo poljoprivredni izvoz Ukrajine, piše "Blumberg".
Pad razvojnih tržišta
Mnogi investitori očekuju da će snaga dolara u 2023. opasti, ali i cene energenata, što su dva faktora koja bi ublažila pritisak na tržišta u razvoju.
Svaki neuspeh u obuzdavanju inflacije upropastio bi ovaj ishod za tržišta valuta, dok je intenziviranje sukoba u Ukrajini samo jedan od mnogih rizika koji bi mogli ponovo da dignu cene energenata u nebesa.
"Možda ćemo imati još jednu tešku godinu za tržišta u razvoju", rekao je Šejn Oliver, šef investicionih strategija i ekonomije u kompaniji "AMP servisiz". Visok ili rastući američki dolar bi delovao negativno na zemlje u razvoju jer mnoge imaju dugove u američkim dolarima, ističe Oliver.
Repriza kovida
Zarazniji ili smrtonosniji soj kovida 19, ili čak i sadašnje varijante koje se duže zadržavaju, mogle bi ponovo da zakrče lance snabdevanja, što bi preraslo u inflaciju i usporilo ekonomsku aktivnost.
"Verujemo da bi ovo najviše osetile veće ekonomije i one koje više zavise od trgovine", rekla je Čou iz "DžejPi Morgana".
Za sada, ona veruje da će virus nastaviti da se povlači i očekuje da će negativnost na tržištima biti više fokusirana na recesiju u SAD i Evropi.