Ekonomija
Amerika uključila bitkoin u strateške rezerve: Kako će to uticati na vrednost kriptovaluta
Tramp je potpisao izvršnu naredbu o strateškim rezervama bitkoina, u kojoj se navodi da je bitkoin "izvorna kriptovaluta" i da postoji njegova fiksna ponuda na tržištu, tako da države koje stvore stratešku rezervu bitkoina imaju i stratešku prednost
Industrija kriptovaluta sa oduševljenjem je dočekala vest o uvođenju bitkoina i ostalih "virtuelnih valuta" u nacionalne rezerve SAD, ali neki ekonomisti izražavaju zabrinutost zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa. Oni ukazuju da bi, zbog čestih oscilacija vrednosti kriptovaluta, vladina kupovina bila kockanje koje bi pre svega koristilo postojećim investitorima, a koje bi moglo dovesti do gubitka milijardi dolara iz budžeta ukoliko industrija doživi pad.
Tramp je potpisao izvršnu naredbu o strateškim rezervama bitkoina, u kojoj se navodi da je bitkoin "izvorna kriptovaluta" i da postoji njegova fiksna ponuda na tržištu, tako da države koje stvore stratešku rezervu bitkoina imaju i stratešku prednost.
Naredba takođe nalaže stvaranje zalihe druge digitalne imovine, a Tramp je prethodno na društvenim mrežama najavio da će pored bitkoina to biti eterijum, ripl, solana i kardano.
Investitor Dejvid Saks, koga je Tramp zadužio da brine o veštačkoj inteligenciji i kriptovalutama, napisao je na društvenoj mreži Iks da američka vlada trenutno ima oko 200.000 bitkoina. Prema podacima sa berzi, bitkoin trenutno vredi oko 87.000 dolara, što znači da je ukupna procenjena vrednost američkih zaliha oko 17,5 milijardi dolara.
Marko Bogdanović, marketing menadžer kripto menjačnice ECD kaže za RT Balkan da je vest da je Donald Tramp potpisao nalog za uspostavljanje strateške rezerve bitkoina, događaj od velikog značaja za kripto zajednicu, jer predstavlja novu potvrdu legitimiteta bitkoina.
"Ovim putem on stiže do još većeg broja ljudi koji možda do sada nisu bili svesni njegove vrednosti. Posledično, ovo može da dovede do povećane potražnje, samim tim i do porasta cene. Ova odluka potvrđuje status koji bitkoin ima u odnosu na druge kriptovalute i potvrdu onoga što je najavljeno protekle godine u sklopu predizborne kampanje u SAD. To otvara vrata za dalje korake u širenju kripta, naročito kada uzmemo u obzir koliko je ljudi iz industrije direktno uključeno u ove planove", smatra Bogdanović.
On navodi da se procenjuje da američka vlada poseduje oko 200.000 bitkoina i da ova odluka znači da se nijedan njihov deo neće prodavati, kao i da je najavljeno je da će se raditi na drugim načinima da se ovaj broj uveća bez trošenja novca američkih poreskih obveznika.
Osim jačanja industrije kroz vladine kupovine i sprečavanja pada cena usled prodaje državnih kriptovaluta, zagovornici smatraju da bi nacionalna rezerva mogla smanjiti državni dug povećanjem budžetskih prihoda kroz rast vrednosti državnih investicija u kripto.
Senatorka Sintija Lamis, republikanka iz Vajominga, podnela je u julu predlog zakona za osnivanje nacionalne rezerve bitkoina, tvrdeći da bi to moglo služiti kao "tehnologija štednje" za vladu i način da se "ojača američki bilans stanja". Prema njenim rečima, ova inicijativa bi "prepolovila državni dug".
"Njujork Tajms" je u januaru pisao da savezna vlada već poseduje oko 19 milijardi dolara u bitkoinu koje bi mogla jednostavno zadržati kako bi uspostavila rezervu. Prethodno je vlada povremeno prodavala svoje kripto zalihe, što je obično dovodilo do pada cena, pa bi zadržavanje tih sredstava sprečilo takav efekat.
Vrednost svih kriptovaluta skočila je od nedelje, kada je Tramp najavio da će ih uvrstiti u strateške rezerve.
Cena bitkoina je od prvog decembra imala skokovit rast, ali i nagle padove. Danas je oko 7 odsto niža - trenutno je na oko 89.000 nasuprot 96.000 koliko je iznosila 1. decembra. U ovom periodu smo videli i skok na preko 106.000 hiljada, kao i kratak pad ispod 80.000 dolara nedavno.
"Skorašnje oscilacije bitkoina su posledica nekoliko faktora. Politička dešavanja utiču na globalnu ekonomsku situaciju, samim tim i na kripto. Takođe, nedavni hak 'Bibit' berze kada
je ukradeno skoro 1,5 milijardi dolara u kriptu je imao veliki odjek. Kada tu dodamo i situaciju na berzi, promene cena kriptovaluta nisu potpuno neočekivane. Tramp se nametnuo kao jedna od najistaknutijih ličnosti kada je reč o javnim razgovorima o kriptu", kaže Marko Bogdanović.
Napominje da Trampove odluke svakako imaju uticaj na tržište, ali da je bitkoin rastao i za vreme drugih predsednika, te da njegova vrednost nije zasnovana na podršci bilo koje javne ličnosti, bez obzira na to što povećana pažnja javnosti može da doprinese rastu cene.
"Možemo reći da je Tramp uvideo vrednost i potencijal kripta i implementirao ga u svoju strategiju, ali ne bi trebalo u potpunosti pripisivati stanje bitkoina njegovim aktivnostima. Pozitivan sentiment prema kriptovalutama u SAD svakako povoljno utiče na potražnju, te mnogi veruju da bismo i u ovoj godini mogli da vidimo novi rast, naročito kada uzmemo u obzir institucionalne investitore u SAD. Bitkoin treba posmatrati na duže staze. Od 2010. do sada smo videli samo tri godine na kraju kojih njegova cena nije bila 'u plusu' u odnosu na prethodnu.
Tramp je jednom okarakterisao bitkoin kao "prevaru", ali ga je tokom kampanje često pominjao i upoređivao sa "industrijom čelika pre sto godina". On je tokom kampanje obećao da će, ako bude izabran, pretvoriti Ameriku u "kripto prestonicu planete i bitkoin supersilu sveta". Iako nekadašnji skeptik koji je kriptovalute ranije nazivao lažnim novcem, Tramp je u poslednje vreme prigrlio digitalne valute i sada je ispunio obećanje iz kampanje da će ukoliko pobedi na izborima uvrstiti bitkoin u strateške rezerve SAD.
Pokrenuo je platformu za trgovinu kripto valutama "Vorld liberti fajnenšel"(World Liberty Financial) i pozvao javnost na ulaganje u svet digitalnih valuta.
Kripto zajednica je u ove poslednje izbore uložila najmanje 245 miliona dolara, a za uzvrat očekuje da Trampov kabinet doprinese da se reguliše tržište kriptovaluta, odnosno da se uvedu pravila i da se one učine pouzdanim i normalnim. To je važno i zbog zbog manjih ulagača, jer se pojavljuju lažne trgovačke platforme u čije "zamke" upadaju nedovoljno informisani.
