SAD uvode carine na strane automobile: Zašto je Putinov "aurus" mnogo bolji od Trampovog "kadilaka"

Administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa je uvela carine od 25 odsto na vozila koja nisu proizvedena u SAD, a ova odluka ne samo da predstavlja pokušaj zaštite domaće privrede, već može da se posmatra kao kraj zalaganja za otvoreno tržište, ali i za globalizam uopšte.

Američka automobilska industrija nije tako uspešna, kao na primer vojna, i u nadmetanju za kupce, potučeni su do nogu, čak i na sopstvenom tlu. Prošle godine, najprodavaniji automobil u SAD, bila je "tojota rav4" sa 475.193 prodata primerka.

"Honda akord" je još 1989. godine sa 362.707 prodatih primeraka zauzela prvo mesto prodajne liste u SAD i nadmašila je "ševrole kavalir" i "ford taurus".

Vlada Džordža Buša starijeg je pokušavala da spasava radna mesta i vršila je pritisak, da Japan uvozi američke automobile, ali kupci iz Zemlje izlazećeg Sunca ih jednostavno nisu želeli. Čak su i rukovodioci "Dženeral motorsa" priznali, da ne mogu da ostvare nivo preciznosti i kvaliteta, kao Leksus. Japanski proizvođači su koristili alate i prese proizvedene u SSSR-u, a i danas u pogonima najvećih svetskih proizvođača automobila su zastupljene prese i alati proizvedeni u Rusiji.

Pošto nije uspeo trgovinski reciprotitet, primorali su japanske proizvođače da otvore pogone u SAD, a isto su učinili BMV i Mercedes. Međutim, najkvalitetniji i najskuplji automobili, nastaju u Evropi i Japanu. I pitanje je, koliko će takse uticati, na njihovu prodaju, jer su postali statusni simboli i imaju značaj kao plemićke titule nekada.

Povlačenje Jenkija iz Evrope započelo je 2017. godine, kada je "Dženeral motors" prodao "Opel", koji je bio pod kontrolom najvećeg američkog proizvođača automobila od 1929. godine. Pokušaj da prošire svoj uticaj u Evropi kupovinom "Saaba", završio se bankrotom i gašenjem nekada cenjene švedske kompanije.

"Ford" je tvrdio krajem 20. i početkom 21. veka, da je nosilac anglosaksonske i germanske automobilske industrije i kupili su "Aston Martin", "Jaguar", "Lend rover "i "Volvo", ali su brže bolje sve rasprodali Indijcu Ratanu Tati, kineskom "Džiliju" i arapskim investitorima.

"Jaguar" je obustavio proizvodnju prošle godine i to je posledica Fordovog upravljanja. "Krajsler" je unazadio " Simku" i "Lambordžini". "Kadilak" i "Ševrole" su odustali od pokušaja, da Evropljanima prodaju svoje automobile direktno, preko dilera. Poznati engleski novinar Džeremi Klarskon je izjavljivao više puta: "Zašto Amerikanci proizvode automobile, kada ne znaju?".

Naš izbor

Šta voze Rusi, a šta Nemci i Italijani: Čuva se domaća proizvodnja

Tehnološki zaostatak je priličan, motor "aurus senata" je efikasniji za 20 odsto od motora "kadilaka" američkog predsednika, ili, Putinov automobil je po tehničkim rešenjima 50 godina ispred Trampovog. Tesla je izuzetak, ali nedovoljan, jer su kineski proizvođači ipak uspešniji, i dodatno, i evropski i američki proizvođači električnih automobila, ugrađuju kineske akumulatore. Tesla je 2024. godine prodao 1,79 miliona, a kineski proizvođači su naplatili 11,3 miliona električnih automobila.

SAD su otvaranjem trećine svog automobilskog tržišta, vezivale za sebe svoje saveznike, tačnije rečeno vazale, i tako ih dovodile u poziciju da zavise od njih. Zajedno sa engleskim stručnjacima iz Rovera u početnoj fazi, pomogli su usponu "Hjundaija", koji sada planira da uloži 21 milijardu dolara u otvaranje pogona u SAD i da na taj način vrati dug. Procenjeno je, da su SAD u proteklih 100 godina zaradile 30 biliona dolara (30 hiljada milijardi) od nafte iz arapskih država.

Ali, kao da je sada taj period završen, a jasni simptom je gašenje zloglasnog USAID-a. Nacionalni dug SAD je dostigao 36 biliona dolara, a prvi korak je smanjivanje troškova. Uvozne barijere su samo jedna mera. Svojevremeno, SFRJ je za luksuzne automobile primenjivala carine od 196 odsto ili, kako se tada govorilo- svako ko kupi sebi jedan automobil, državi kupuje dva.

Smatralo se i da je to na neki način borba protiv korupcije i posredno kažnjavanje onih, koji su prekršili zakon. Dodatno, svaki uvoz je morao da bude pokriven izvozom, pa su tako u inostranstvu plasirani poljoprivredni proizvodi, nameštaj i delovi, a strane fabrike automobila su otvorile svoje pogone i to "Reno", "Sitroen", "Folksvagen", "Opel" i "Pežo", a "Fiat" i "Lada" su sarađivali sa tadašnjom "Crvenom zastavom". Srpske fabrike su proizvodile menjače, filtere i akumulatore, između ostalog.

Srbija je u aprilu 2008. godine potpisala sa Evropskom unijom, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima. Ukinute su carine od 20 odsto na uvozne automobile, a dozvoljen je i uvoz polovnih vozila. Jedna od posledice potpisivanja ovih sporazuma bio je gubitak 400.000 radnih mesta, a u periodu od 2000. do 2012. godine, u Srbiji je ugašeno 987.000 radnih mesta u industriji.

Prozapadni političari su tada govorili, da je tržište najbolji filter, a da je svako mešanje države u privredu, čist staljinizam. Sada su Tramp i njegova vlada, preduzeli korake da zaštite domaću privredu i radna mesta u svojoj zemlji. Kako je govorio Ibn Haldun, država koja ne štiti svoje građane, nije država.