Ekonomija
Korak bliže ka "Družbi": Koliki je značaj povezivanja Srbije na ruski naftovod
Vlada Srbije je usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora naftovoda od granice sa Mađarskom do Novog Sada
Srbija je korak bliže ka povezivanju na rusku "Družbu". Vlada Srbije je usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora naftovoda od granice sa Mađarskom do Novog Sada.
Izgradnjom naftovoda Srbija će moći da obezbedi isporuke ruske nafte i da za to plaća nižu cenu za tranzit preko Mađarske, u odnosu na naknade koje sada plaća Hrvatskoj za isporuke Jadranskim naftovodom (JANAF), koji je trenutno jedini mogući pravac snabdevanja.
Naša zemlja više neće zavisiti od hrvatskog naftovoda preko kojeg, zbog sankcija Evropske unije, od 5. decembra 2022. ne možemo da kupujemo naftu iz Rusije.
U Uredbi se navodi da izradom ovog Prostornog plana obezbeđuju neophodni planski uslovi za jačanje energetske stabilnosti Srbije diversifikacijom transporta sirove nafte.
"Naftovodom granica Mađarske – Novi Sad se izbegava transport tankerima od Novorosijska, preko Crnog mora, Bosforskog moreuza, preko Mediterana do Jadranskog mora i luke Omišalj", navodi se u Uredbi Vlade Srbije.
Određena je trasa naftovoda od 120 kilometara koja na teritoriji opštine Kanjiža obuhvata katastarske opštine Velebit, Kanjiža, Martonoš,Trešnjevac i Horgoš, prolazi kroz Sentu, zatim katastarske opštine Ada i Mol, a potom Bačko Gradište, Bečej i Bačko Petrovo Selo. Dalje se proteže preko Žablja, Čuruga, Gospođinaca i Đurđeva, preko Kaća do Novog Sada.
Prostornim planom stvara se planski osnov za izdavanje lokacijskih uslova, izradu tehničke dokumentacije i pribavljanje dozvola u skladu sa zakonom.
Podsetimo, Vlada Srbije je na sednici održanoj 15. juna 2023. godine usvojila, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Polazne osnove Plana razvoja energetske infrastrukture i mere energetske efikasnosti do 2028. godine, u kojima je kao prvi projekat naveden Naftovod Mađarska–Srbija.
Atanacković: Mogućnost izbora spušta cenu tranzita
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik "Nafte AD", Nebojša Atanacković, kaže da je apsolutno najveći značaj izgradnje naftovoda što bismo imali dva pravca snabdevanja ovim energentom.
"Može se očekivati da se relativno brzo završi taj posao. Potrebno je najviše dve godine, a ako bismo se angažovali verujem da možemo i za godinu dana to da uradimo. Ima tu posla, nije samo da se polože cevi, trebalo bi i da se izgrade podstanice i pumpe, ali to ipak ne zahteva mnogo vremena kao neki drugi infrastrukturni objekti", kaže Atanacković.
On napominje da se proteklih meseci, zbog pretnje sankcijama, pokazalo koliko je važna diversifikacija snabdevanja.
"Hrvati su zainteresovani da se sankcije Naftnoj industriji Srbije ne uvedu, jer oni zarađuju od tog tranzita. Ipak, uvek je dobro dobro imati dve mogućnosti, jer se može napraviti dogovor i oko cene", objašnjava Atanacković.
Obrenović: Možemo očekivati komplikacije od EU
Dr Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka kaže za RT Balkan da je za Srbiju dobro rešenje da se poveže sa ruskim naftovodom, ali da ne bi trebalo da nas iznenadi ako EU bude pokušala da utiče na realizaciju ovog projekta.
"Mogu se očekivati komplikacije kada je u pitanju implementacija ovog projekta, s obzirom da je Evropska unija zacrtala da napusti upotrebu fosilnih goriva iz Ruske Federacije, što uključuje i naftu. Neizvesno je šta će se dešavati s obzirom na spoljno-politički kurs Srbije koji zvanično jeste članstvo u EU, iako to nije izgledno da će se dogoditi u skorije vreme", smatra Obrenović.
On ukazuje da je stav Mađarske da saradnju sa Rusijom treba nastaviti i da se to reflektuje i kroz sektor nafte i gasa.
"Da ne kažemo baš da će nas EU ucenjivati, ali verujem da će očekivanja Evropske unije od nas biti da se uskladimo sa njihovom spoljnom politikom, koja podrazumeva i dobar deo energetske politike, odnosno bezbednosni segment u oblasti energetike. Kao država koja nije deo EU, ne podležemo neposredno njenim propisima, ali posredno, zbog našeg puta, mogu da zahtevaju ili da očekuju usklađivanje sa tom politikom", napominje Obrenović.
Podsetimo, kada je EU uvela sankcije na rusku naftu 2022. godine, one su se odnosile na uvoz morskim putem, dok je naftovod "Družba" izuzet od sankcija, jer Mađarska i Slovačka nemaju alternativu za rusku naftu.
