Medijski izveštaji da američki investitori tiho istražuju mogućnosti aktiviranja ruskog gasovoda "Severni tok 2" na prvi pogled deluju nezamislivo. Ali, u "energetskom" svetu, pragmatičnost često ima primat nad ideologijom.
Da li SAD zaista žele da aktiviraju projekat koji su godinama sabotirale i šta bi to značilo za Evropu, globalna tržišta energenata i krhki geopolitički balans, za RT internešenel objašnjava Ibgal Gulijev, zamenik direktora Međunarodnog instituta za energetsku politiku i diplomatiju na Univerzitetu MGIMO.
Strateški iskorak Vašingtona: Ekonomija iznad politike?
Godinama je američka politika prema "Severnom toku" bila jasna: blokiraj, blokiraj, blokiraj. Obrazloženje je bilo jednostavno – suzbiti "ruski uticaj" u Evropi i osigurati unosna izvozna tržišta američkim proizvođačima.
Ipak, uprkos naporima Vašingtona, zavisnost Evrope od ruskog gasa nikada nije nestala. A sada, sa premeštanjem globalnih energetskih trendova, ekonomska stvarnost prisiljava na preispitivanje.
Postoji nekoliko razloga zašto bi SAD razmotrile oživljavanje "Severnog toka":
- Najpre, tu su infrastrukturni izazovi budući da je LNG infrastruktura Evrope nedovoljna da u potpunosti zameni gas iz gasovoda što čini brzo prebacivanje na američki tečni gas nerealnim.
- Tu je i cena. Američki LNG je znatno skuplji od ruskog gasa, a sa evropskim industrijama koje se već bore sa visokim troškovima energenata, pragmatično rešenje je i privlačnije.
- Na kraju – globalna konkurencija za LNG. Azija, naročito Kina i Indija, povećava svoju LNG potražnju, što znači da će SAD možda preispitati koliko im se isplati da Evropa bude njihovo primarno LNG tržište.
Ako se Vašington zaista uključi u razgovore oko "Severnog toga" to neće biti čin dobre volje prema Moskvi, već hladan, proračunati potez uspostavljanja ravnoteže između američkih ekonomskih i geopolitičkih interesa, navodi Gulijev.
Evropa i održavanje ravnoteže: Između jastrebova i pragmatičara
Kada je reč o Evropi, EU nikada nije imala jedinstven stav prema ruskom gasu. Iako blok zvanično želi da prekine zavisnost od ruskih energenata, unutrašnje podele su evidentne.
- Ekonomska realnost Nemačke: Kao najveća evropska ekonomija, Nemačka se bori sa dugoročnim posledicama porasta cena energenata i otvaranje "Severnog toka" moglo bi da bude spas za zaribali "motor Evrope".
- Francusko balansiranje: Pariz je pragmatičan u svojoj podršci energetskoj diverzifikacije Evrope. Zemlja jeste uložila u nuklearnu energiju, ali ipak traži politiku koja obezbeđuju ekonomsku stabilnost.
- Istočna Evropa: Poljska i baltičke države protive se bilo kakvoj reintegraciji Rusije u energetske tokove Starog kontinenta iz straha od "ruskog uticaja".
Drugim rečima, potencijalni sporazum o "Severnom toku" bi pokrenuo političku oluju unutar EU, produbljujući podelu između ekonomskih "pragmatičara" i geopolitičkih jastrebova.
Ruske strateške kalkulacije: Rizici i nagrade
Za Moskvu, bilo koje američko učešće u "Severnom toku" predstavljaće i zlatnu priliku i stratešku kocku, smatra Gulijev.
- Povrat ključnog izvoznog tržišta: Uprkos okretanju ka Aziji, Evropa i dalje ostaje suštinski tok prihoda za "Gasprom".
- Oslanjanje na Kinu: Kako Rusija sve više izvozi energenata, tako rizikuje da postane previše zavisna od Pekinga i oživljavanje "Severnog toka" bi mogao Moskvi da priži pokriće.
- Punjenje državne kase: Sa sankcijama Zapada i troškovima Specijalne vojne operacije, svako povećanje prihoda bilo bi finansijska pobeda za Rusiju.
Istovremeno, potencijalni dogovor sa SAD ima značajne rizike:
- Potencijalna američka kontrola na tokovima gasa: Ako su uključeni američki investitori, da li će Rusija zadržati puni suverenitet preko operacija naftovoda?
- Politički uslovi iz Vašingtona: Dogovor bi verovatno imao "repove" i potencijalno ograničio rusku stratešku fleksibilnost.
- Neizvesnost američke politike: Ako Trampova ili bilo koja druga američka administracija preokrene kurs u budućnosti, Moskva bi mogla da se nađe u novom energetskom "okršaju".
- Jednostavno rečeno, Rusija će prići eventualnom oživljavanju "Severnog toka" sa izuzetnim oprezom, kako bi zadržala maksimalnu kontrolu i minimalizovala spoljne pretnje.
Kina i Bliski istok
Sudbina "Severnog toka" nije samo stvar Amerike, Rusije i Evrope već je deo mnogo većeg energetskog pomeranja sa ključnim globalnim igračima.
Kina tako pažljivo prati ruske "energetske odnose" sa Zapadom. Ako Evropa pokaže bilo koji znak da ponovo želi da otvori vrata ruskom gasu, Peking bi mogao da iskoristi priliku da pregovara o sopstvenom energetskim ugovorima sa Moskvom i traži povoljnije uslove. Kao jedan od najvećih kupaca ruskih energenata, svako popuštanje zavisnosti Moskve od Azije, podstaklo bi strateške rekalkulacije u Pekingu.
U međuvremenu, energetski teškaši Bliskog istoka poput Katara i Saudijske Arabije, rade agresivno da se dublje uvuku u evropsko LNG tržište. Potencijalni povratak "Severnog toka" mogao bi da im poremeti planove i podrije dugoročne strategije da postanu neophodni igrači u evropskom energetskom pejzažu.
Istovremeno, dok evropska kreatori politika i dalje forsiraju zelenu tranziciju, put ka obnovljivoj budućnosti ostaje spor i neujednačen, a realnost je da će prirodni gas ostati glavna energetska komponenta kontinenta.
Saga "Severni tok" zato je mnogo više od samog gasa – radi se o tome ko kontroliše protok energenata u svetu koji se brzo menja.