"Dan uveče" o američkoj recesiji: Tramp pokušava da spreči sunovrat SAD

Američki državni dug premašio je rekordnih 36 milijardi dolara neposredno pre inauguracije Donalda Trampa, a Trampov povratak u Belu kuću doveo je i do promene ekonomske politike Vašingtona.

Ekonomisti upozoravaju: Zbog Trampovih carina preti poremećaj u globalnim lancima snabdevanja

Četrdeset sedmi američki predsednik i njegovi saradnici smatraju da je ekonomska realnost današnje Amerike mnogo mračnija nego što su Bajden i njegov tim tvrdili, i da se američki privredni rast u velikoj meri zasniva na državnom zaduživanju i neodrživom rastu šačice najvećih kompanija.

Pravnik i narodni poslanik Branko Pavlović i dr Stevan Rapaić, politikolog su emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan istakli da su ključni aspekti Trampove politike pokušaj da reši ili barem ublaži problem državnog duga, kao i carine koje je Tramp pretio da će uvesti kako saveznicima, tako i konkurentima, a koje će, prema tvrdnjama kritičara, neminovno imati inflatorni efekat.

Trampova najava carina početkom marta dovela je do masovne rasprodaje na američkoj berzi, a berzanski indeksi su prošli kroz najgoru nedelju za trgovanje u protekle dve godine. Finansijski giganti upozoravaju da se rizik od recesije povećava.

Međutim, čini se da sam Tramp ne gubi veru u svoju politiku. Republikanski buntovnik je u više navrata upozoravao na kratkotrajne poteškoće, što su pojedini komentatori shvatili kao Trampovu spremnost da pregrmi recesiju, zarad reorganizacije američke ekonomije.

Branko Pavlović je rekao da je neizvesno koliko će meko biti sletanje ekonomije SAD i ukazao da će najveći broj Amerikanaca to veoma osetiti kao pad životnog standarda.

"Niko ne spori da dolazi do značajnog usporavanja privrednih aktivnosti u Americi i EU. To da li će rast biti iznad nule manje je važno, ako se poredite sa konkurencijom koja beleži značajan rast. U ozbiljnom ste problemu i ne vidi se kako će se ovim merama u dužem vremenskom periodu uopšte izađi iz ove situacije – da su SAD oko nule, a da konkurencija ide napred. Bogataši će dobiti popuste za naplatu takse, a siromašni će dobiti otkaze, pad nadnica i rast cena", kazao je Pavlović.

Carinske igre: Tramp uvodi nesmanjene takse Meksiku i Kanadi; Kina najavila dodatne mere protiv SAD

Politikolog dr Stevan Rapaić je rekao da Tramp sada pokušava da preokrene ekonomski sunovrat Amerike.

"Pandemija je bila jedan od razloga za recesiju, ali američka privreda je poslednjih godina išla brzim tempom u recesiju. Tramp pokušava da to malo zaustavi ili preokrene. Njegov osnovni parametar je spoljnotrgovinski deficit SAD, koji on želi da smanji i da pokrene privredu, uvođenjem carina i da to bude odgovor na recesiju", kazao je Rapaić.

Pavlović je ukazao da ogroman deficit, od hiljadu milijardi dolara godišnje, znači da Amerika troši više nego što proizvodi.

"Jedan od značajnih generatora američkog duga je i taj deficit. Pokušaj da to rešite sa carinama ima nekoliko ograničenja. Jedno do njih je što će se carine na robu koju uvozite na tržištu ponašati kao novi porez, za onoga ko to kupuje i njemu će cena biti viša. Jedna od ideja je da će se sami proizvođači odreći dela svoje zarade i da se to neće preliti na kupce, ali to najčešće ne biva. Kada padne kupovna moć građana, imaće manji obim privredne aktivnosti. Vi punite budžet ovim carinama, ali vam ukupan nivo pada", naveo je Pavlović.

On je podsetio da Trampova administracija gura ideju da se proizvodnja vrati u Ameriku i da to nije nemoguće, ali za deset godina.

"Amerika je beskrajno infrastrukturno zaostala u odnosu na Kinu i sad je to veliki trošak, a imaju i problem sa troškom radne snage, jer nemaju više vrhunske inženjere. Pošto njihovo školovanje mnogo košta i njihova plata mora sada da bude mnogo veća. Neće biti konkurentni i imaće inflatorni udarac. To u nekom dugom periodu može da ima smisla, a u kratkom vremenskom periodu će dati veliko nepoverenje finansijskog kapitala", kazao je Branko Pavlović.

Odjeci Trampovih carina: Kina, Meksiko i Kanada spremili kontramere

Dodao je da će od toga kakve će biti kontramere drugih država, pa i od mnogo drugih faktora zavisiti i posledice po privredu SAD, jer će investitori u toj situaciji nepoverenja i neizvesnosti oklevati da kupuju akcije. Pavlović je istakao da će carine dovesti do nepoverenja u Ameriku.

On je rekao da je pozicija operacije koju Tramp vodi, "svakako prepuna rizika", a da ga investitori uvek sagledavaju i da ih čine rizik čini opreznim.

Rapaić je objasnio da je Tramp ljut jer su druge zemlje subvencionisale svoja preduzeća, poput Kine, koju je optužio da se predstavila kao zemlja u razvoju da bi dobila benefite.

"U mnogim slučajevima Tramp će samo izjednačiti carine koje postoje prema američkoj robi. Države u razvoju su zadržavale visoke carine na uvoz iz Amerike, a Amerika je njima davala bescarinski uvoz. On to hoće da zaustavi. Dok je liberalni kapitalizam u međunarodnim okolnostima odgovarao SAD, dok su selili proizvodnju u Vijetnam i Kinu i eksploatisali radnu snagu, to je Americi bilo dobro, ali sada kada su se stvari okrenule i kada su profitirali Kinezi i Vijetnamci, oni to hoće da promene", istakao je Rapaić.

On je ukazao da SAD imaju najveći trgovinski deficit sa Meksikom, Kinom, Kanadom i Vijetnamom.

"Vijetnam je danas rešio da izađe sa informacijom da ukidaju carine na sve proizvode iz Amerike, kako bi umilostivili Trampa da odustane. Moralo je da dođe do zaokreta, jer se godinama radilo na isti način, a da rezultat nije bio dobar", kazao je Rapaić.

On je istakao da je Tramp nepredvidiv i da niko ne zna kolike će carine uvesti, ali da mnogi očekuju da će one biti "maksimalističke", da bi mu zapravo taj visoki nivo obezbedio prostor za pregovaranje.

"Iako je uveo carine za aluminijum i čelik, EU još nije reagovala već čeka da sedne za pregovarački sto sa SAD. On i dalje ne želi da pregovara sa EU. Mislim da želi da pokaže sutra svetu koliko je ozbiljan i da onda u bilateralnim odnosima smanjuje sa raspon carina sa svakom državom, kako bi izvukao najbolje za američke privrednike i za SAD", kazao je Rapaić.

On je kazao da američki državljani ne žele da veruju da će on stvarno da uvede te carine već da smatraju da on traži mnogo da bi dobio najbolje za Amerikance. Rapaić je naveo da će automobil proizveden u SAD koštati 3.500 do 13.000 dolara više nego sada, ako carine budu uvedene.

Pavlović je zaključio da američka privreda definitivno nije konkurentna kao što je bila šezdesetih godina i da Tramp želi da preokrene tu situaciju.